Toplotne pumpe sve više privlače pažnju domaćinstava koja žele da smanje troškove grejanja, ali početna investicija od nekoliko hiljada evra zahteva pažljiv proračun. Koliko će se sistem isplatiti zavisi od izolacije objekta, postojećeg načina grejanja, potrošnje električne energije i uslova u kojima pumpa radi.
Za razliku od običnog električnog grejača, koji struju direktno pretvara u toplotu, toplotna pumpa prenosi toplotu iz spoljnog vazduha, zemlje ili vode u unutrašnjost objekta. Zbog toga može da isporuči nekoliko kilovat-sati toplote za svaki kilovat-sat utrošene električne energije. Međutim, stvarna efikasnost menja se tokom sezone i zavisi od spoljne temperature i sistema grejanja.
Koliko košta ugradnja toplotne pumpe
Za sistem tipa vazduh-voda, koji koristi toplotu spoljnog vazduha i predaje je vodi u sistemu grejanja, potrebno je izdvojiti približno 2.500 do 7.500 evra za opremu i ugradnju. Konačna cena zavisi od snage uređaja, proizvođača, dodatne opreme i složenosti radova. Sistemi koji koriste toplotu zemlje ili podzemne vode uglavnom zahtevaju veća početna ulaganja zbog dodatnih građevinskih radova i instalacija.
U cenu mogu ulaziti spoljna jedinica, unutrašnja oprema, cevovodi, regulacija i spremnik za toplu sanitarnu vodu. Ako je potrebno prilagoditi postojeće radijatore ili menjati deo instalacija, troškovi mogu dodatno porasti. Zato je pre kupovine važno tražiti ponudu koja obuhvata kompletan sistem, a ne samo cenu uređaja.
Najveća greška je biranje pumpe isključivo prema kvadraturi kuće. Za pravilno dimenzionisanje potrebno je proceniti toplotne gubitke objekta, kvalitet izolacije, karakteristike prozora i potrebnu temperaturu vode u grejnom sistemu. Prevelika ili premala pumpa može raditi neefikasno i umanjiti očekivanu uštedu.
Koliko struje troši za stan od 50 kvadrata
Za prosečno izolovan prostor od 60 kvadratnih metara, procena potrebne energije za grejanje tokom sezone iznosi oko 9.000 kilovat-sati. Za stan od 50 kvadrata to bi bilo približno 7.500 kilovat-sati toplotne energije, pod pretpostavkom sličnih uslova korišćenja i izolacije. Stvarna potreba može znatno odstupati u zavisnosti od položaja stana, spratnosti, spoljašnjih zidova i željene temperature.
Ako pumpa tokom sezone ostvaruje prosečan koeficijent efikasnosti COP od 3,5, za proizvodnju 7.500 kilovat-sati toplote potrošila bi oko 2.140 kilovat-sati struje. Sa prosečnim COP-om 4, potrošnja bi pala na približno 1.875 kilovat-sati. To su orijentacioni proračuni, a ne garancija potrošnje za svaki stan ili kuću.
COP pokazuje odnos isporučene toplote i potrošene električne energije. Kada je COP 4, pumpa u određenim uslovima daje četiri kilovat-sata toplote za jedan kilovat-sat struje. Tokom hladnijih dana efikasnost može da opadne, naročito ako uređaj mora da zagreva vodu na visoku temperaturu, pa godišnju potrošnju treba procenjivati na osnovu rada tokom cele sezone.
Izolacija odlučuje o visini računa
Toplotna pumpa najbolje rezultate postiže u objektima koji dobro zadržavaju toplotu. Kvalitetna izolacija zidova i krova, dobro zaptiveni prozori i smanjeni toplotni gubici omogućavaju sistemu da radi sa manje energije. U slabo izolovanoj kući pumpa mora duže i intenzivnije da radi, što može značajno povećati račun.
Posebno dobro funkcioniše uz podno grejanje, jer ono može da zagreje prostor pomoću vode niže temperature. Kod starijih radijatorskih sistema, koji često zahtevaju topliju vodu, možda će biti potreban odgovarajući visokotemperaturni uređaj ili prilagođavanje instalacija. Takve izmene mogu povećati početnu investiciju i uticati na period povraćaja.
Na troškove utiče i način obračuna električne energije. Potrošnja toplotne pumpe dodaje se ukupnoj potrošnji domaćinstva, pa ulazak u višu tarifnu zonu može povećati račun. Zbog toga nije dovoljno proceniti samo koliko struje uređaj troši, već i koliko domaćinstvo već troši za ostale potrebe.
Kada se investicija zaista isplati
Toplotna pumpa može doneti najveću uštedu domaćinstvima koja se trenutno greju direktnim električnim grejalicama ili kotlovima, jer takvi sistemi za istu količinu toplote uglavnom troše više električne energije. Ako se kuća greje relativno jeftinim ogrevnim drvetom ili gasom, finansijska prednost može biti manja, a povraćaj investicije duži. Zato je potrebno uporediti godišnje troškove postojećeg sistema sa očekivanom potrošnjom pumpe.
Važno je uračunati i održavanje, moguće popravke i dugoročne troškove rada, a ne samo razliku između računa za grejanje. Pre odluke korisno je pribaviti procenu toplotnih gubitaka i ponude više instalatera. Tako se može utvrditi da li je opravdanije odmah ugraditi pumpu ili prvo poboljšati izolaciju i smanjiti potrebe za grejanjem.
Toplotna pumpa nije automatski najjeftinije rešenje za svaki objekat, ali može biti veoma efikasna kada je pravilno dimenzionisana i ugrađena. Najbolji rezultati postižu se kada uređaj odgovara potrebama kuće, grejni sistem radi na odgovarajućoj temperaturi, a objekat ne gubi previše toplote. Tek na osnovu tih uslova moguće je realno proceniti kolika će biti ušteda i koliko godina će biti potrebno da se početno ulaganje vrati.
