Poruke stižu tokom celog dana, grupni razgovori retko miruju, a društvene mreže pružaju uvid u živote prijatelja gotovo u svakom trenutku. Ipak, veliki broj digitalnih kontakata ne garantuje da se neko oseća prihvaćeno, shvaćeno i podržano. Usamljenost je posebno izražena među adolescentima i mladim odraslima, čak i u generacijama koje su odrasle uz pametne telefone i internet.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije iz 2025. godine, procenjena stopa usamljenosti iznosi oko 21 odsto među adolescentima uzrasta od 13 do 17 godina, dok među mladima od 18 do 29 godina iznosi oko 17 odsto. Ovi podaci ukazuju na razliku između stalne dostupnosti drugih ljudi i osećaja stvarne bliskosti. Nije presudno koliko je neko povezan na mreži, već da li u tim odnosima pronalazi razumevanje i podršku.
Kada veliki broj kontakata ne znači bliskost
Usamljenost ne podrazumeva nužno da je neko fizički sam ili bez prijatelja. Ona može da se pojavi i kod osobe koja svakodnevno razgovara sa drugima, ali nema osećaj da može iskreno da govori o svojim problemima. Ako odnosi ostanu na kratkim porukama, reakcijama i razmeni sadržaja, komunikacija može biti česta, a osećaj povezanosti slab.
Istraživanja među tinejdžerima pokazuju da društvene mreže imaju dvostruku ulogu. Oko 74 odsto ispitanika u jednom istraživanju navelo je da ih mreže čine povezanijim sa prijateljima, ali je samo 52 odsto reklo da im pružaju osećaj da imaju nekoga ko će ih podržati u teškim trenucima. U istom istraživanju, približno 31 odsto mladih reklo je da se zbog sadržaja na mrežama ponekad oseća isključeno, dok je 27 odsto navelo da se zbog njega oseća lošije u vezi sa sopstvenim životom.
Razlika između kontakta i bliskosti postaje naročito vidljiva kada je mladima potrebna podrška. Fotografije sa druženja, objave o uspesima i pažljivo odabrani trenuci iz svakodnevice mogu stvoriti utisak da svi drugi imaju ispunjeniji život. Kada se sopstvene teškoće uporede sa takvom slikom, lako se javlja osećaj da osoba ne pripada društvu ili da nešto propušta.
Nije presudno samo koliko vremena provodimo na mrežama
Društvene mreže često se označavaju kao glavni uzrok usamljenosti, ali istraživanja ukazuju na složeniju sliku. Analiza koja je obuhvatila 59 studija i više od 81.000 adolescenata i mladih odraslih pokazala je da je sama količina vremena provedenog na mrežama relativno slabo povezana sa usamljenošću. Značajnija povezanost uočena je kod problematičnog korišćenja, koje podrazumeva gubitak kontrole i nastavak korišćenja uprkos negativnim posledicama.
Kompulsivno proveravanje obaveštenja, stalna potreba da se proveri ko je odgovorio i nemogućnost da se telefon ostavi po strani mogu da pojačaju napetost. Ako raspoloženje zavisi od broja lajkova, odgovora ili reakcija, digitalna komunikacija lako postaje izvor pritiska umesto zadovoljstva. U takvim okolnostima osoba može mnogo vremena da provodi u kontaktu sa drugima, a da se istovremeno oseća nesigurno i izolovano.
Zbog toga nije dovoljno samo ograničiti vreme pred ekranom. Važno je obratiti pažnju na to kako se osoba oseća nakon korišćenja mreža, da li joj one pomažu da održava odnose ili podstiču poređenje i nezadovoljstvo. Digitalne navike postaju problem kada počnu da narušavaju san, svakodnevne obaveze, raspoloženje ili odnose sa ljudima u neposrednom okruženju.
Kada internet pomaže u stvaranju prijateljstava
Digitalna komunikacija može biti dragocena za mlade koji žive daleko od prijatelja, teško pronalaze društvo u svom okruženju ili žele da upoznaju ljude sa sličnim interesovanjima. Zajednice posvećene muzici, knjigama, sportu, gejmingu i drugim hobijima omogućavaju povezivanje ljudi koji se možda nikada ne bi sreli u svakodnevnom životu. Takvi odnosi mogu pružiti osećaj pripadnosti, posebno kada osoba nema mnogo sličnih interesovanja sa ljudima iz neposrednog okruženja.
Važno je i kako se komunikacija razvija. Razgovor koji počne u grupnom četu može prerasti u zajednički trening, odlazak na koncert ili redovno druženje. Tehnologija tada ne zamenjuje neposredan kontakt, već olakšava njegovo uspostavljanje i održavanje.
Mladi zato sve češće koriste digitalne grupe za organizovanje susreta i aktivnosti uživo. Druženja bez telefona, zajednički izlasci i okupljanja oko hobija pružaju priliku da se pažnja usmeri na razgovor, slušanje i upoznavanje. Takvi susreti ne moraju odmah da prerastu u blisko prijateljstvo, ali mogu biti prvi korak ka odnosima koji se razvijaju izvan ekrana.
Kako pronaći ravnotežu između mreža i stvarnog života
Zdraviji odnos prema tehnologiji ne zahteva potpuno odustajanje od društvenih mreža, već svesnije korišćenje. Korisno je odvojiti vreme za razgovore bez ometanja telefonom, redovno se viđati sa prijateljima i ne oslanjati se isključivo na digitalnu komunikaciju kada je potrebna podrška. Važno je i prihvatiti da broj pratilaca i poruka ne predstavlja pouzdanu meru bliskosti ili lične vrednosti.
Roditelji, nastavnici i druge odrasle osobe mogu pomoći tako što će mladima pružiti prostor da otvoreno govore o odnosima, pritisku društvenih mreža i osećaju nepripadanja. Umesto da se svako korišćenje telefona unapred posmatra kao problem, korisnije je razgovarati o tome šta mladi na mrežama traže i kako se tamo osećaju. Ako usamljenost dugo traje i počne da utiče na svakodnevno funkcionisanje, razgovor sa stručnjakom može biti važan korak ka podršci.
Na kraju, paradoks digitalnog doba nije u tome što tehnologija nužno udaljava ljude, već u tome što dostupnost komunikacije često mešamo sa kvalitetom odnosa. Poruke i društvene mreže mogu da otvore vrata prijateljstvu, ali poverenje, uzajamna podrška i osećaj pripadnosti grade se vremenom. Mladima nisu potrebni samo načini da budu u kontaktu sa drugima, već i prilike da budu saslušani, prihvaćeni i uključeni u odnose koji imaju smisla.
