Bore na čelu najčešće se posmatraju kao prirodna posledica starenja kože, ali njihovo izražavanje moglo bi da bude povezano i sa promenama koje se odvijaju unutar organizma. Istraživanje predstavljeno na kongresu Evropskog kardiološkog društva 2018. godine ukazalo je na moguću vezu između dubokih horizontalnih bora na čelu i povećanog rizika od smrtnosti usled kardiovaskularnih bolesti.
Rezultati su privukli pažnju jer bi jedan lako uočljiv znak na licu mogao da ukaže na zdravstveni rizik koji često prolazi neprimećeno. Ipak, naučnici naglašavaju da bore nisu dijagnoza niti dokaz da osoba ima oboljenje srca, već potencijalni pokazatelj koji zahteva dodatna istraživanja.
Šta je pokazalo dvadesetogodišnje istraživanje
Studija je obuhvatila 3.200 odraslih osoba koje su na početku istraživanja imale 32, 42, 52 ili 62 godine. Istraživači su procenjivali broj i dubinu horizontalnih bora na njihovom čelu, koristeći skalu od nula do tri. Najniža ocena označavala je potpuno odsustvo bora, dok je najviša podrazumevala brojne i izrazito duboke linije.
Učesnici su praćeni tokom naredne dve decenije, a za to vreme preminule su 233 osobe. Analiza je pokazala da su oni sa najizraženijim borama imali skoro deset puta veći rizik od smrtnog ishoda u poređenju sa osobama bez bora na čelu. Povezanost je ostala prisutna i nakon uzimanja u obzir godina, pola, pušenja, krvnog pritiska, dijabetesa i nivoa masnoća u krvi.
Ovakvi rezultati ukazuju na moguću vezu između promena na koži i zdravlja kardiovaskularnog sistema. Međutim, oni ne dokazuju da bore izazivaju bolesti srca, niti da svaka osoba sa dubokim linijama ima povećan zdravstveni rizik. Na izgled kože utiču i genetika, izlaganje suncu, mimika i prirodni procesi starenja.
Zašto bi promene na čelu mogle biti važne
Jedan od razloga zbog kojih je ovo istraživanje privuklo pažnju jeste činjenica da pojedini faktori rizika za bolesti srca dugo ne izazivaju primetne tegobe. Povišen krvni pritisak i holesterol mogu godinama ostati neotkriveni, dok se promene na krvnim sudovima razvijaju bez očiglednih upozorenja. Zbog toga naučnici traže jednostavne pokazatelje koji bi mogli da pomognu u ranijem prepoznavanju osoba kojima je potrebna detaljnija zdravstvena procena.
Autorka istraživanja, Jolanda Eskuirol, vanredna profesorka medicine rada u Univerzitetskoj bolnici u Tuluzu, objasnila je da su bore na čelu odabrane upravo zato što se lako uočavaju. Prema njenom objašnjenju, za razliku od holesterola i hipertenzije, koji zahtevaju odgovarajuća merenja, promene na koži mogu se primetiti bez posebne opreme. Ipak, takvo zapažanje može biti samo povod za proveru zdravstvenog stanja, a ne zamena za lekarski pregled.
Moguća veza između kože i krvnih sudova
Naučnici još nisu utvrdili precizan mehanizam koji bi objasnio zašto su duboke bore na čelu povezane sa većim kardiovaskularnim rizikom. Jedna od pretpostavki odnosi se na aterosklerozu, proces tokom kojeg se masne naslage nakupljaju u zidovima arterija. Vremenom krvni sudovi mogu postati uži i manje elastični, što otežava normalan protok krvi i povećava rizik od ozbiljnih komplikacija.
Istraživači razmatraju i ulogu kolagena, proteina koji koži obezbeđuje čvrstinu i elastičnost. Njegove promene povezane sa starenjem mogu doprineti nastanku bora, dok slični procesi u organizmu mogu uticati i na strukturu krvnih sudova. Oksidativni stres, koji nastaje kada je ravnoteža između slobodnih radikala i antioksidativne zaštite narušena, takođe se razmatra kao mogući zajednički činilac.
Dodatnu pažnju privlače sitni krvni sudovi u predelu čela, koji bi mogli biti osetljivi na promene povezane sa starenjem vaskularnog sistema. Eskuirol je ukazala na mogućnost da izražene bore predstavljaju vidljiv znak procesa koji se odvijaju i u krvnim sudovima. Ipak, za potvrdu ove pretpostavke potrebna su dodatna istraživanja.
Kada je vreme za proveru zdravlja srca
Izražene bore na čelu same po sebi nisu razlog za zabrinutost, ali rezultati istraživanja podsećaju na važnost redovne kontrole kardiovaskularnog zdravlja. Posebno je značajno pratiti krvni pritisak, nivo holesterola i šećera u krvi, jer se upravo među tim parametrima mogu kriti faktori rizika koji dugo ne daju jasne simptome.
Na zdravlje srca utiču i svakodnevne navike, uključujući ishranu, fizičku aktivnost, kvalitet sna i pušenje. Održavanje zdrave telesne težine, redovno kretanje i pravovremeni preventivni pregledi mogu doprineti smanjenju rizika od kardiovaskularnih oboljenja. Ako postoje dodatni faktori rizika ili porodična istorija srčanih bolesti, razgovor sa lekarom posebno je važan.
Lice može pokazivati promene povezane sa godinama, ali ne može pouzdano otkriti stanje srca. Zato duboke bore ne treba posmatrati kao dijagnozu, već kao podsetnik da zdravlje ne zavisi samo od onoga što vidimo spolja. Redovne kontrole i poznavanje sopstvenih zdravstvenih parametara ostaju mnogo pouzdaniji način da se na vreme prepoznaju potencijalni problemi.
