Trgovanje poljoprivrednim proizvodima na Produktnoj berzi tokom protekle sedmice obeležili su slabija aktivnost kupaca i različita kretanja cena najvažnijih ratarskih kultura. Dok je pšenica zabeležila rast prosečne vrednosti, kukuruz je blago pojeftinio, a trgovina sojom ostala je na veoma niskom nivou. Najviše interesovanja učesnika na tržištu bilo je usmereno na kukuruz i pšenicu, dok su se poslovi sa ostalim proizvodima zaključivali u znatno manjem obimu.
Ovakva kretanja pokazuju da na tržištu ne postoji jedinstven pravac promena, već da na cenu pojedinačnih kultura utiču kvalitet robe, ponuda i spremnost kupaca da prihvate tražene uslove. Razlike su posebno vidljive kod pšenice, gde je veće učešće kvalitetnijeg zrna uticalo na povećanje prosečne cene.
Kukuruz blago pojeftinio, kupci traže odgovarajući kvalitet
Prosečna cena kukuruza na Produktnoj berzi iznosila je 23,28 dinara po kilogramu sa PDV-om, što predstavlja pad od 0,37 odsto u odnosu na prethodnu sedmicu. Ugovori su zaključivani po cenama između 21,1 i 21,2 dinara bez PDV-a, a najveće interesovanje pokazali su domaći prerađivači i trgovci. Posebno je tražen kukuruz za koji nije urađena analiza na prisustvo aflatoksina.
Razlike u cenama bile su primetne i u zavisnosti od utvrđenog sadržaja ovog mikotoksina. Za kukuruz sa sadržajem aflatoksina do pet delova na milijardu kupci su nudili između 21,3 i 21,5 dinara po kilogramu bez PDV-a. Ponude prodavaca za istu kategoriju dostizale su 22,5 dinara, što pokazuje da razlika između očekivanja kupaca i prodavaca i dalje utiče na uslove trgovanja.
Kontrola kvaliteta ima značajnu ulogu u prometu kukuruza, naročito zbog njegove upotrebe u prehrambenoj industriji i proizvodnji stočne hrane. Prisustvo aflatoksina može uticati na mogućnost plasmana i konačnu cenu, pa analiza robe predstavlja važan element prilikom zaključivanja ugovora. Za proizvođače to znači da, pored prinosa, sve veću važnost imaju zdravstvena ispravnost i kvalitet požnjevenog zrna.
Pšenica jedina zabeležila rast prosečne cene
Za razliku od kukuruza, pšenica je tokom posmatrane sedmice poskupela. Prosečna cena dostigla je 24,54 dinara po kilogramu sa PDV-om, što je povećanje od 1,04 odsto u odnosu na prethodnih sedam dana. Trgovalo se pšenicom sa sadržajem proteina između 11 i 13 odsto, po cenama od 21,7 do 22,7 dinara bez PDV-a.
Rast prosečne vrednosti nije bio isključivo posledica opšteg povećanja cena, već i strukture robe koja je učestvovala u prometu. Veći udeo kvalitetnije pšenice podigao je ukupni prosek, što ukazuje na značaj parametara zrna prilikom formiranja tržišne vrednosti. Sadržaj proteina jedan je od važnih pokazatelja kvaliteta, posebno za kupce koji pšenicu nabavljaju za potrebe mlinske i prehrambene industrije.
Za poljoprivredne proizvođače ovakva razlika znači da se tržišna cena ne određuje samo prema količini ponuđene robe. Kvalitet, namena i mogućnost dalje prerade mogu značajno uticati na cenu koju su kupci spremni da plate. Zbog toga proizvođačima ostaje važno da prate zahteve tržišta i karakteristike svoje robe pre nego što je ponude na berzi.
Soja u slabom prometu, ječam bez zaključenih poslova
Trgovina sojom bila je ograničena, uprkos nešto izraženijem interesovanju kupaca. Tokom sedmice realizovana je samo jedna transakcija, po ceni od 62 dinara po kilogramu bez PDV-a, odnosno 68,2 dinara sa porezom, uz obračun kvaliteta. Prodavci su ovu uljaricu nudili po cenama između 62,2 i 63 dinara bez PDV-a, što pokazuje da između ponude i potražnje nije bilo mnogo prostora za dogovor.
Slab promet ukazuje na oprez učesnika na tržištu, koji nisu bili spremni da prihvate ponuđene uslove u većem obimu. Kod soje, kao i kod drugih uljarica, kvalitet zrna i obračunski parametri mogu uticati na konačnu vrednost, zbog čega se pojedinačni ugovori ne mogu posmatrati odvojeno od specifikacije robe. Za sada je trgovanje ostalo znatno skromnije nego kod kukuruza i pšenice.
Ni na tržištu ječma nije bilo zaključenih poslova. Kupci i prodavci nisu uspeli da usaglase cenovna očekivanja i uslove isporuke, pa je trgovina izostala. Ovakva situacija dodatno potvrđuje da slabija aktivnost na berzi nije ograničena samo na jednu kulturu, već zahvata više segmenata tržišta poljoprivrednih proizvoda.
Visokooleinski suncokret prodat za 535 evra po toni
Među ostalim realizovanim poslovima izdvojila se prodaja visokooleinskog suncokreta, za koji je postignuta cena od 62,86 dinara po kilogramu, odnosno 535 evra po toni bez PDV-a. Ova posebna vrsta suncokreta koristi se prvenstveno za proizvodnju ulja sa povećanim sadržajem oleinske kiseline, zbog čega ima drugačiju tržišnu namenu od standardnog suncokreta.
Njegova cena zavisi od specifičnih karakteristika sirovine i zahteva kupaca koji je koriste u daljoj preradi. Takvi poslovi predstavljaju poseban segment tržišta uljarica, u kojem kvalitet i namena proizvoda imaju presudnu ulogu. Iako je promet tokom sedmice bio skroman, realizovana transakcija pokazuje da za specijalizovane poljoprivredne proizvode postoji prostor za plasman po drugačijim tržišnim uslovima.
Ukupna slika trgovanja pokazuje da je pšenica trenutno imala najpovoljnije cenovno kretanje među najzastupljenijim ratarskim kulturama, dok su kukuruz i soja beležili slabiju dinamiku. Za domaće proizvođače naredni period biće važan zbog praćenja ponude, kvaliteta i spremnosti prerađivača da povećaju nabavke. Razlike u cenama potvrđuju da na tržištu poljoprivrednih proizvoda kvalitet i konkretni uslovi trgovine postaju jednako važni kao i sama količina roda.
