Kardiolog Bojan Rašović otkrio je da li su aritmije opasne i kada se hitno treba javiti lekaru.
Promene srčanog ritma često su zanemarljive, a mogu dosta toga da kažu o trenutnom zdravstvenom stanju i da ukažu na potencijalne opasnosti.
Kardiolog Bojan Rašović otkrio je u emisiji RTS Ordinacija, kada promene srčanog ritma mogu biti asimptomatkse, a kada i u kojoj meri opasne po život.
– Dijapazon simptoma kada je u pitanju aritmija ide praktično od asimptomatskih, koje se ne registruju, od aritmija koje mogu da dovedu do srčanog zastoja i praktično ugroze život pacijenta. U svakom slučaju, ono što je važno kad su simptomi aritmije u pitanju i kad treba da nam skrene pažnju da se javimo lekaru, jeste osećaj nepravilnosti u radu srca – treperenje u grudima, posebno ukoliko se javi osećaj nesvestice, vrtoglavice, omaglice ispred očiju, ukoliko postoji propratni osećaj mučnine… Kod nekih ljudi, javlja se simptom u vidu bola. U suštini, nelagodnost u grudima koja nam propratno stvara taj neki osećaj nestabilnosti i teskobe u grudima je alarm da treba da se javimo lekaru. – objasnio je doktor i otkrio da li kratak dah koji se često javlja ima veze sa aritmijom:
– Kratak dah može da ima veze i sa aritmijom, ali u suštini može da bude izraz srčane slabosti i postojeće koronalrne bolesti, odnosno problema sa cirkulacijom koja hrani taj srčani mišić.
Navike koje dovode do aritmije:
- pušenje
- konzumiranje alkohola, energetskih pića i kofeina
- upotreba narkotika
- stres i nervoza
- korišćenje nekih lekova i suplemenata
- gojaznost
– Lekovi koji se koriste za prehladu ponekad mogu da dovedu do aritmije, zbog svog sastava. Oni su sebi imaju taj neki efedrin koji ako imaju dobru podlogu mogu da naprave aritmiju. Ali, intolerancija na bilo koji lek bi mogla da dovede do pojave artmije. Čak i neki aritmici koje dajemo protiv aritmije, mogu proaritmogeno da deluju. – objasnio je doktor.
Određena oboljenja takođe mogu dovesti do aritmija, a ljudi toga uglavnom nisu ni svesni.
Oboljenja koja povećavaju rizik od aritmija:
- smanjena ili povećana funkcija štitaste žlezde
- šećerna bolest
- zastoj disanja u snu
- bolesti organa za varenje
- poremećaji nivoa elektrolita
- infekcije
- povišena telesna temperatura
– Hrkanje se uglavnom viđa kod gojaznih ljudi, to je najčešće. To su pacijenti kod kojih postoje prekidi disanja u snu, a to predstavlja dobru osnovu da srce izađe iz ritma.
– Ono što je jedan od vodećih uzroka moždanog udara jeste aritmija koja se zove atrijalna fibrilacija. Narodski rečeno, to bi bilo treperenje predkomore. – otkrio je doktor Rašović.
– Komorske aritmije su ozbiljnije i postoje oblici komorskih aritmija koje su životno ugrožavajuće, kao što je komorksa tahikardija (ubrzan rad srca). – zaključio je.