Na benzinskim pumpama širom sveta svakodnevno se može videti isti prizor. Nakon što pištolj za točenje automatski prekine dovod goriva, mnogi vozači odlučuju da dodaju još nekoliko litara kako bi rezervoar napunili „do poslednje kapi”. Takva praksa često se doživljava kao način da se produži autonomija vozila ili izbegne češće zaustavljanje na pumpama.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da automatsko zaustavljanje točenja nije slučajna funkcija, već važan bezbednosni mehanizam projektovan da zaštiti i vozilo i sistem za skladištenje goriva. Kada pištolj prekine protok, to najčešće znači da je rezervoar dostigao predviđeni nivo popunjenosti.
Iako vozačima ponekad deluje da u rezervoaru još ima mesta, moderni sistemi za gorivo projektovani su tako da ostavljaju određeni prostor za širenje tečnosti i cirkulaciju isparenja. Upravo taj prostor ima važnu ulogu u pravilnom funkcionisanju celog sistema. Zbog toga pokušaj da se nakon automatskog prekida natoči još goriva može imati posledice koje se ne vide odmah, ali vremenom mogu dovesti do dodatnih troškova i neželjenih kvarova.
Zašto rezervoar ne treba puniti preko predviđene granice
Gorivo u rezervoaru nije jedino što se nalazi u sistemu. Iznad tečnosti postoji prostor namenjen isparenjima koja nastaju prirodnim procesima, naročito tokom toplijih dana kada dolazi do povećanja temperature i širenja goriva. Kada se rezervoar prepuni, taj prostor se smanjuje ili potpuno nestaje. Tada višak goriva može završiti u delovima sistema koji nisu predviđeni za skladištenje tečnosti, što povećava rizik od problema u radu vozila.
Mnogi vozači nisu svesni da moderni automobili raspolažu složenim sistemima za kontrolu isparenja goriva. Ovi sistemi imaju zadatak da smanje emisije štetnih gasova i omoguće efikasniji rad motora. Upravo zbog toga proizvođači automobila preporučuju da se proces točenja završi odmah nakon prvog automatskog prekida pištolja. Na taj način sistem ostaje u režimu za koji je projektovan i smanjuje se mogućnost nastanka kvarova.
Jedna od posledica prepunjavanja rezervoara jeste mogućnost da višak goriva bude izbačen kroz odvodne kanale ili druge delove sistema namenjene ventilaciji. U tom slučaju vozač praktično plaća gorivo koje neće iskoristiti tokom vožnje.
Osim finansijskog gubitka, problem može nastati i ukoliko se gorivo prelije preko otvora rezervoara ili dospe na spoljne delove automobila. Iako jedno manje izlivanje ne mora izazvati ozbiljna oštećenja, ponavljanje takvih situacija može negativno uticati na izgled vozila. Posebno su osetljivi delovi karoserije oko poklopca rezervoara, gde kontakt sa gorivom može ostaviti tragove ili uticati na zaštitne slojeve boje. Tokom vremena takva oštećenja mogu zahtevati dodatne kozmetičke popravke i poliranje.
Na prvi pogled deluje da se radi o zanemarljivim količinama goriva, ali upravo sitni i česti propusti često dovode do nepotrebnih troškova koje vozači nisu planirali.
Savremeni sistemi za kontrolu isparenja posebno su osetljivi
Najveći rizik krije se u mogućem oštećenju komponenti sistema za kontrolu isparenja goriva, koji je sastavni deo većine modernih automobila. Jedan od ključnih elemenata tog sistema jeste filter sa aktivnim ugljem, poznat po tome što prikuplja i zadržava isparenja goriva.
Kada se rezervoar redovno prepuni, tečno gorivo može dospeti do delova namenjenih isključivo za gasove. Takva situacija može smanjiti efikasnost sistema i dovesti do njegovog ubrzanog habanja. U određenim slučajevima kvarovi na ovim komponentama mogu izazvati pojavu lampica upozorenja na instrument tabli, povećanu potrošnju goriva ili nepravilnosti u radu motora. Iako se problemi ne pojavljuju odmah, posledice se često otkrivaju tek tokom redovnog servisa ili dijagnostike.
Zamena pojedinih delova sistema za kontrolu isparenja može predstavljati neočekivan izdatak za vlasnike vozila. Zato stručnjaci ističu da je najjednostavnija i najjeftinija preventiva upravo poštovanje automatskog prekida prilikom točenja goriva.
Nekoliko sekundi može napraviti razliku
Navike stečene tokom godina često je teško promeniti, naročito kada vozači veruju da dodatnim dolivanjem ostvaruju određenu korist. Međutim, savremeni automobili projektovani su prema preciznim tehničkim standardima koji uzimaju u obzir bezbednost, ekologiju i dugotrajnost sistema.
Ostavljanje prostora u rezervoaru nije greška proizvođača niti izgubljeni kapacitet, već važan deo konstrukcije vozila. Taj prostor omogućava pravilno funkcionisanje sistema za gorivo u različitim vremenskim uslovima i tokom svakodnevne vožnje. Stručnjaci zbog toga savetuju da vozači nakon prvog automatskog prekida jednostavno vrate pištolj na mesto i završe točenje. Takav postupak ne samo da štedi novac već smanjuje mogućnost nastanka skupih kvarova u budućnosti.
Ponekad upravo želja da se uštedi nekoliko minuta ili pređe koji kilometar više može dovesti do troškova koji višestruko premašuju korist. Zato pravilo koje preporučuju stručnjaci ostaje jednostavno – kada pumpa kaže da je dovoljno, najbolje je poslušati je.
