Vitamin A povezan sa boljom funkcijom pluća
Ishrana bi mogla imati veću ulogu u očuvanju zdravlja pluća nego što se ranije pretpostavljalo. Novo istraživanje ukazuje na povezanost viših nivoa vitamina A i D sa boljom funkcijom pluća kod osoba koje imaju astmu. Analiza je obuhvatila decu i odrasle, što je posebno značajno jer se astma može menjati tokom različitih životnih perioda. Rezultati ipak ne znače da vitamini mogu zameniti terapiju, već ukazuju na moguću dodatnu vezu između nutritivnog statusa i zdravlja respiratornog sistema.
Istraživači su analizirali podatke više od 1.200 dece i oko 1.000 odraslih osoba sa astmom. Kod ispitanika su posmatrani nivoi vitamina A i D, a zatim su upoređivani sa pokazateljima funkcije pluća. Kod dece i odraslih sa višim nivoom vitamina A uočena je bolja plućna funkcija. Sličan obrazac kod dve različite starosne grupe povećava interesovanje za ulogu ovog nutrijenta u očuvanju respiratornog sistema.
Vitamin A je poznat po ulozi u rastu i obnovi ćelija, ali njegova funkcija nije ograničena samo na vid. Učestvuje i u radu imunog sistema i održavanju različitih tkiva, zbog čega istraživači pokušavaju da utvrde kakav značaj može imati za disajne puteve. Kod osoba sa astmom pluća su izložena dugotrajnim upalnim procesima i promenama u disajnim putevima. Zato se svaki faktor koji bi mogao da doprinese očuvanju njihove funkcije istražuje sa posebnom pažnjom.
Vitamin D povezan sa sporijim biološkim starenjem
Kod odraslih ispitanika istraživanje je pokazalo i vezu između višeg nivoa vitamina D i bolje funkcije pluća. Još zanimljiviji nalaz odnosio se na pokazatelje biološkog starenja ćelija pluća. Osobe sa višim nivoima vitamina D imale su manje znakova ubrzanog biološkog starenja. To otvara pitanje da li dovoljan nivo ovog vitamina može imati širi značaj za očuvanje respiratornog zdravlja tokom godina.
Biološka starost ne mora uvek odgovarati broju godina koje osoba ima. Ćelije i tkiva mogu pokazivati znake ubrzanog ili usporenog starenja u odnosu na očekivane vrednosti za određenu hronološku dob. Kod pluća je to posebno važno jer se njihova funkcija prirodno menja sa godinama. Ako se utvrdi da određeni nutritivni faktori mogu uticati na taj proces, ishrana bi mogla postati jedan od elemenata šire strategije očuvanja pluća.
Za građane Srbije ova tema je relevantna jer se vitamin D često povezuje sa izlaganjem suncu, ali nivo ovog vitamina zavisi od mnogo faktora. Ishrana, životne navike, godišnje doba i individualne karakteristike mogu uticati na njegov status. S druge strane, vitamin A se može unositi kroz različite namirnice, ali ni kod njega veći unos nije automatski bolji. Dovoljna količina i pravilna ishrana važniji su od samostalnog uzimanja velikih doza suplemenata.
Ishrana može biti podrška, ali ne menja terapiju
Nalazi istraživanja izazivaju interesovanje upravo zato što bi mogli da prošire pogled na kontrolu astme. Bolest se ne može svesti na jedan vitamin ili jednu namirnicu, jer na simptome utiču genetika, alergeni, zagađenje vazduha, infekcije i drugi faktori. Terapija koju propisuje lekar i dalje predstavlja osnovu kontrole bolesti. Promene u ishrani mogu biti podrška, ali nisu zamena za lekove koji su propisani pacijentu.
Stručnjaci koji nisu učestvovali u istraživanju upozoravaju da rezultati pokazuju povezanost, a ne uzročno-posledičnu vezu. To znači da se na osnovu ovih podataka ne može zaključiti da povećavanje nivoa vitamina A ili D direktno poboljšava rad pluća. Potrebna su dodatna istraživanja koja bi pratila šta se dešava kada se nivo ovih vitamina planski menja i kakav efekat to ima na simptome i plućnu funkciju. Tek takvi rezultati mogli bi da pokažu da li postoji konkretna terapijska korist.
U Srbiji bi ovakve informacije trebalo posmatrati posebno oprezno, jer se saveti o vitaminima često svode na preporuku da se određeni suplement jednostavno kupi i počne koristiti. To nije dobar pristup, naročito kada je reč o visokim dozama. Vitamin D i vitamin A imaju svoje uloge, ali prekomeran unos može biti štetan, pa suplementaciju treba uskladiti sa stvarnim potrebama i savetom zdravstvenog radnika. Mnogo sigurniji osnov ostaje raznovrsna ishrana sa dovoljno povrća, voća, ribe, jaja i drugih nutritivno vrednih namirnica.
Novo istraživanje zato ne donosi jednostavnu poruku da dva vitamina mogu „izlečiti“ astmu. Ono pokazuje da se zdravlje pluća sve više posmatra kroz širu sliku koja uključuje ishranu, imunitet, životnu sredinu i proces starenja. Ako buduća istraživanja potvrde sadašnje nalaze, nutritivni status mogao bi jednog dana imati važnije mesto u proceni rizika i podršci osobama sa hroničnim respiratornim bolestima. Za sada je najvažnija poruka da dobra ishrana može biti deo brige o plućima, ali da astma zahteva medicinski nadzor i odgovarajuće lečenje.
