Evropska unija uvodi nove, dodatne carine na električna vozila iz Kine, koje će dostići i do 35 odsto. Ovaj korak je preduzet u cilju borbe protiv, kako Brisel smatra, nelojalne konkurencije kineskih proizvođača.
Sukobi interesa unutar EU
Uprkos protivljenju Nemačke i još nekoliko članica, Evropska komisija donela je odluku da trenutnu carinu od 10 odsto poveća za dodatnih 25 odsto na kineska vozila na baterije. Odluka će biti objavljena u Službenom listu EU u sredu, a na snagu stupa već u četvrtak.
Evropska komisija navodi da je cilj ovih carina stvaranje ravnopravnih uslova za konkurenciju sa kineskim proizvođačima, koji uživaju značajne državne subvencije. Ove mere imaju za cilj zaštitu evropske automobilske industrije koja zapošljava oko 14 miliona ljudi.
Kina je brzo reagovala, osuđujući ove carine kao “nepravedne” i protektivne prakse EU. Kao odgovor, Peking je započeo istrage o uvozu evropskih proizvoda kao što su svinjetina, mlečni proizvodi i alkoholna pića. Ovaj potez izazvao je zabrinutost kod nekih evropskih članica, uključujući Nemačku, koja strahuje da bi EU mogla izazvati trgovinski rat.
Evropski komesar za trgovinu Valdis Dombrovskis vodio je intenzivne pregovore sa kineskim ministrom trgovine, ali bez uspeha. Iako su se strane složile da nastave dijalog, dodatne carine će ostati na snazi sve dok se ne pronađe rešenje koje zadovoljava EU.
Odluka Komisije naišla je na podeljena mišljenja među članicama EU. Francuska, Italija i Poljska podržavaju carine, dok su Španija i Švedska bile uzdržane. Nasuprot tome, Nemačka i još četiri zemlje, uključujući Mađarsku i Sloveniju, glasale su protiv ovih mera zbog straha od negativnih posledica na njihove privrede.
Nemački proizvođači automobila, uključujući Volkswagen i BMW, izražavaju zabrinutost zbog mogućih posledica na poslovanje u Kini, koja predstavlja najveće svetsko tržište za automobile. Uvođenje novih carina dolazi u trenutku kada se Volkswagen suočava s krizom i planira zatvaranje fabrika i otpuštanje radnika.
Šire trgovinske tenzije između Zapada i Kine
Ovaj sukob deo je šireg konteksta trgovinskih napetosti između Zapada i Kine. Slične optužbe za nelojalne prakse upućene su Kini i u drugim sektorima, uključujući vetroturbine i solarne panele. Za razliku od SAD, gde je predsednik Džo Bajden uveo čak 100 odsto carine na kineske električne automobile, EU se odlučila za niže, ali prilagođene carine prema procenjenim subvencijama koje kineski proizvođači dobijaju.
Prema konačnom dokumentu EU, dodatne carine će iznositi 7,8 odsto za Tesla vozila proizvedena u Šangaju, 17 odsto za BYD, 18,8 odsto za Geely i 35,3 odsto za SAIC. Grupi proizvođača koji su sarađivali u istrazi EU biće naplaćeno 20,7 odsto dodatne carine, dok će oni koji nisu sarađivali platiti najvišu stopu od 35,3 odsto.
