Nedostatak bliskih razgovora, retke posete i sve manje zajedničkih aktivnosti u starosti nisu samo razlog za tugu. Dugotrajna usamljenost i društvena izolacija povezane su sa većim rizikom od srčanih bolesti, moždanog udara, depresije i slabljenja kognitivnih sposobnosti. Posledice mogu da se odraze i na san, svakodnevne navike i opšte zdravstveno stanje.
Ipak, usamljenost nije isto što i život bez ukućana. Neko ko živi sam može imati ispunjen društveni život, dok osoba koja svakodnevno boravi sa porodicom može da se oseća zanemareno i odvojeno od drugih. Za zdravlje su važni i broj kontakata i njihov kvalitet, odnosno osećaj da postoji neko kome možemo da se obratimo i ko nas razume.
Usamljenost i društvena izolacija nisu isto
Društvena izolacija označava objektivan nedostatak kontakata i odnosa, dok je usamljenost subjektivni osećaj da nam nedostaje povezanost sa drugima. Ova dva stanja mogu da se pojave zajedno, ali ne moraju. Povremena poseta ili telefonski poziv ne znače nužno da je osoba prestala da se oseća usamljeno. Mnogo je važnije da odnosi pružaju bliskost, sigurnost i mogućnost otvorenog razgovora.
U starijem dobu društveni krug često se sužava zbog okolnosti koje nije lako promeniti. Gubitak partnera, odlazak u penziju, smanjena pokretljivost i problemi sa sluhom ili vidom mogu da otežaju održavanje kontakata. Osoba koja se povlači iz društva ne mora nužno želeti samoću, već možda više nema dovoljno mogućnosti da učestvuje u aktivnostima koje su joj ranije značile. Zato promene u ponašanju ne treba automatski pripisivati godinama.
Posledice se odražavaju na srce i mentalno zdravlje
Svetska zdravstvena organizacija upozorava da su društvena izolacija i usamljenost povezane sa većim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, moždanog udara, dijabetesa i prevremene smrti. Povećana je i verovatnoća pojave depresije i anksioznosti, dok se u istraživanjima uočava povezanost sa slabljenjem kognitivnih sposobnosti. To ne znači da će svaka usamljena osoba razviti neku od ovih bolesti. Na zdravstveni ishod utiču i postojeće dijagnoze, životne navike, materijalni uslovi i dostupnost podrške.
Veza između izolacije i bolesti može da funkcioniše u oba smera. Zdravstveni problemi otežavaju kretanje, izlaske i održavanje prijateljstava, dok sve manji broj kontakata može dodatno da pogorša kvalitet života. Dugotrajno emocionalno opterećenje može da utiče na stresni odgovor organizma i san, a kod nekih ljudi povezano je i sa promenama u svakodnevnim navikama. Manje kretanja, neredovna ishrana i češće posezanje za cigaretama ili alkoholom mogu dodatno da povećaju zdravstveni rizik.
Istraživanje ukazuje na povezanost sa promenama u mozgu
Velika japanska opservaciona studija JPSC-AD, objavljena u časopisu Neurology, ispitivala je vezu između učestalosti društvenih kontakata i strukture mozga kod starijih osoba. U istraživanju je učestvovalo 8.896 ljudi starijih od 65 godina, bez dijagnoze demencije. Učesnicima je urađena magnetna rezonanca, a istraživači su analizirali koliko često kontaktiraju sa rođacima i prijateljima koji ne žive sa njima. Rezultati su pokazali da su ređi kontakti povezani sa manjim ukupnim volumenom mozga.
Razlike su zabeležene i u pojedinim moždanim strukturama, uključujući hipokampus, koji ima važnu ulogu u pamćenju. Uočena je i povezanost sa većim volumenom lezija bele mase, promena koje se mogu javiti u sklopu različitih procesa starenja i bolesti krvnih sudova. Depresivni simptomi statistički su objašnjavali deo povezanosti između učestalosti kontakata i promena na snimcima. Ipak, istraživanje ne dokazuje da društvena izolacija neposredno izaziva smanjenje mozga niti da češće druženje sprečava demenciju.
Povlačenje i potištenost nisu neizbežan deo starenja
Ako starija osoba izgubi interesovanje za ranije aktivnosti, prestane da se raduje susretima ili postane trajno potištena, važno je obratiti pažnju na te promene. Usamljenost može da bude povezana sa depresijom, ali povlačenje može da nastane i zbog bola, hronične bolesti, problema sa sluhom ili drugih teškoća. Depresija nije prirodna i neizbežna posledica starenja, iako se kod starijih osoba ponekad kasno prepoznaje. Razgovor sa lekarom može da pomogne da se utvrdi šta stoji iza promenjenog raspoloženja i ponašanja.
Posebnu pažnju zahtevaju teškoće sa pamćenjem, snalaženjem i obavljanjem svakodnevnih zadataka. Takve promene ne treba unapred pripisivati usamljenosti ili godinama, jer mogu imati različite uzroke. Pravovremena zdravstvena procena važna je kako bi se prepoznale eventualne bolesti i započelo odgovarajuće lečenje. Podrška porodice može biti dragocena, ali ne treba da zameni stručnu pomoć kada postoje izražene ili dugotrajne tegobe.
Redovni kontakti mogu da vrate osećaj pripadnosti
Sprečavanje izolacije ne mora da počne velikim promenama. Dogovoreni telefonski razgovori, redovne posete, zajedničke šetnje ili povratak hobiju mogu da pomognu starijoj osobi da ponovo uspostavi svakodnevni ritam. Nekome će prijati druženje u lokalnom udruženju, odlazak na kulturne događaje ili partija šaha, dok će drugome više značiti miran razgovor sa bliskom osobom. Najvažnije je da aktivnosti odgovaraju željama i mogućnostima onoga kome su namenjene.
Ponekad problem nije nedostatak želje za druženjem, već prepreka koja ga čini teško dostupnim. Prevoz, nepristupačan prostor, smanjena pokretljivost ili nedovoljno poznavanje digitalnih uređaja mogu da ograniče kontakte. Pomoć u organizovanju odlaska, strpljivo objašnjenje korišćenja video-poziva ili povezivanje sa lokalnim službama podrške mogu zato imati veliki značaj. Briga o starijima ne podrazumeva samo praćenje njihovog fizičkog zdravlja, već i stvaranje uslova da ostanu uključeni u život zajednice.
Usamljenost ne može da se ukloni jednim pozivom niti je svako druženje garancija dobrog zdravlja. Ipak, redovni i smisleni odnosi mogu da doprinesu boljem raspoloženju, osećaju sigurnosti i kvalitetu života. Pažnja, razgovor i dostupna podrška nisu samo znak brige o starijima, već važan deo očuvanja njihovog zdravlja i dostojanstva.
