Pokretanje sopstvenog posla u Srbiji ne zahteva nužno veliko početno ulaganje, ali pre registracije treba pažljivo izračunati sve troškove i obaveze koje slede. Prvi administrativni korak je izbor pravne forme, a najčešće mogućnosti su registracija preduzetničke radnje ili osnivanje društva sa ograničenom odgovornošću (DOO). Od te odluke zavise način oporezivanja, odgovornost za poslovanje i deo administrativnih obaveza.
Postupak registracije danas je u velikoj meri digitalizovan, što budućim vlasnicima firmi olakšava podnošenje dokumentacije. Ipak, sama prijava Agenciji za privredne registre (APR) samo je početak. Potrebno je planirati i računovodstvo, poslovni račun, poreze i eventualne dozvole za obavljanje određene delatnosti.
Preduzetnik ili društvo sa ograničenom odgovornošću
Preduzetnička radnja i DOO razlikuju se pre svega po pravnom statusu i odgovornosti za poslovne obaveze. Preduzetnik je fizičko lice koje obavlja registrovanu delatnost, dok je DOO posebno pravno lice. Kod preduzetnika postoji lična odgovornost za obaveze iz poslovanja, dok članovi DOO, po pravilu, ne odgovaraju svojom ličnom imovinom za dugove društva, uz zakonske izuzetke. Zbog toga izbor ne bi trebalo zasnivati samo na tome koliko košta registracija.
Za manje poslove i samostalne uslužne delatnosti preduzetnička forma često je jednostavnija za početak. DOO može biti pogodniji kada se planira veći obim poslovanja, zapošljavanje radnika, više osnivača ili saradnja sa većim poslovnim partnerima. Važno je unapred razmotriti i mogućnost širenja poslovanja, jer promena pravne forme kasnije može zahtevati dodatne postupke i troškove. Odluka treba da odgovara stvarnom poslovnom planu, a ne samo početnom budžetu.
Pre podnošenja prijave potrebno je odrediti poslovno ime, sedište i pretežnu delatnost. Delatnost se bira prema zvaničnoj klasifikaciji, a za pojedine poslove mogu biti potrebne posebne dozvole, licence ili saglasnosti nadležnih institucija. Zbog toga je važno proveriti uslove pre registracije, naročito ako se planira rad u oblastima koje podrazumevaju posebne standarde ili stručne kvalifikacije.
Registracija preko APR-a i potrebna dokumentacija
Osnivanje privrednog društva, uključujući DOO, akcionarska, ortačka i komanditna društva, obavlja se isključivo elektronskim putem. Ova obaveza uvedena je 17. maja 2023. godine, dok preduzetnici i dalje mogu da biraju između elektronske i papirne prijave. Za digitalni postupak potrebno je imati kvalifikovani elektronski sertifikat, odnosno elektronski potpis, kao i pristup portalu eID. Dokumentacija zavisi od pravne forme i vrste prijave.
Kod osnivanja DOO priprema se osnivački akt, dok se za druge oblike poslovanja podnose odgovarajući dokumenti. Nakon što APR odobri registraciju, privredni subjekt dobija matični broj i poreski identifikacioni broj (PIB). Kroz jednošalterski sistem obavljaju se i određene prijave povezane sa poreskim sistemom i obaveznim socijalnim osiguranjem, u skladu sa uslovima postupka. Time se pojednostavljuje administracija, ali se ne završavaju sve obaveze budućeg poslodavca ili preduzetnika.
Koliko novca je potrebno za početak
Prema objavljenom cenovniku APR-a navedenom u dostupnim informacijama, naknada za registraciju preduzetnika iznosi 2.500 dinara. Kod osnivanja privrednih društava potrebno je proveriti važeću registracionu naknadu, kao i eventualne troškove pripreme i overe dokumentacije. Sama registracija, međutim, nije jedini izdatak koji treba predvideti. U početni budžet treba uključiti i troškove računovodstva, bankarskih usluga, opreme, zakupa prostora i drugih potreba konkretne delatnosti.
Posle registracije potrebno je otvoriti poslovni račun u banci i organizovati vođenje finansijske dokumentacije. Preduzetnici treba da provere da li ispunjavaju uslove za paušalno oporezivanje ili moraju da vode poslovne knjige. Paušalno oporezivanje nije dostupno za sve delatnosti i sve poslovne situacije, pa je važno proveriti zakonske uslove pre donošenja odluke. Kod DOO važe drugačija poreska pravila, zbog čega je računovodstveno planiranje posebno važno.
Registracija
Budući vlasnici firmi često najveću pažnju posvećuju samom otvaranju, a manje obavezama koje nastaju odmah nakon registracije. Poreski rokovi, prijave, vođenje poslovnih knjiga i uredno evidentiranje prihoda i rashoda zahtevaju kontinuirano praćenje. Greške u početnoj organizaciji mogu kasnije da dovedu do dodatnih troškova ili problema sa nadležnim institucijama. Zato je korisno pre registracije razgovarati sa računovođom i proveriti koji model poslovanja odgovara planiranoj delatnosti.
Najniža cena registracije ne znači automatski i najjeftinije poslovanje. Pravi početni budžet treba da obuhvati ne samo naknadu APR-u već i novac potreban za prve mesece rada, poreze, doprinose i redovne poslovne izdatke. Dobro izabrana pravna forma i unapred isplanirane obaveze mogu da olakšaju početak poslovanja i smanje rizik od neprijatnih finansijskih iznenađenja.
