Početak letnje turističke sezone ponovo je otvorio pitanje efikasnosti graničnih kontrola u Evropskoj uniji, naročito nakon uvođenja novog Sistema ulaska i izlaska (EES). Iako je cilj ovog digitalnog rešenja unapređenje bezbednosti i preciznije evidencije putnika koji ulaze i izlaze iz Unije, deo avio-industrije i brojni putnici izražavaju zabrinutost zbog mogućih dužih čekanja na graničnim prelazima i aerodromima.
Upravo zbog rastućih izazova, Evropska komisija zakazala je tehnički sastanak sa predstavnicima vazduhoplovnog sektora kako bi se razmotrile konkretne mere koje bi mogle da ublaže pritisak tokom najprometnijih letnjih meseci. Cilj razgovora jeste pronalaženje rešenja koja će omogućiti nesmetaniji protok putnika, bez narušavanja bezbednosnih standarda. Veliki evropski aerodromi svake godine tokom leta beleže višestruko povećanje broja putnika, zbog čega i najmanje usporavanje procedura može izazvati višesatna zadržavanja. Zato evropske institucije nastoje da pronađu ravnotežu između efikasnih kontrola i brzine obrade putnika.
U Evropskoj komisiji naglašavaju da je digitalizacija graničnih procedura dugoročni projekat koji bi trebalo da doprinese modernizaciji spoljne granice Evropske unije. Međutim, priznaju da početna faza primene zahteva dodatnu koordinaciju kako bi novi sistem funkcionisao jednako uspešno u svim državama članicama.
Evropska komisija analizira probleme zajedno sa državama članicama
Na redovnom brifingu Evropske komisije posebna pažnja posvećena je pitanjima o tome kako će države članice biti podržane u primeni novog sistema. Novinare je zanimalo da li postoje konkretni planovi za sprečavanje većih zastoja na graničnim prelazima, posebno tokom perioda kada milioni građana putuju na odmore.
Predstavnici Komisije istakli su da EES već doprinosi jačanju bezbednosti, ali su istovremeno priznali da pojedini aerodromi imaju operativne izazove koji mogu usporiti obradu putnika. Kako navode, cilj nije promena bezbednosnih pravila, već unapređenje njihove primene uz što manje čekanja.
Evropski komesar Markus Bruner nastavlja razgovore sa ministrima država članica kako bi se utvrdilo gde su potrebna dodatna ulaganja i podrška. Na taj način Evropska komisija želi da identifikuje kritične tačke i omogući državama efikasniju organizaciju graničnih službi.
Prema ocenama Komisije, najveći problemi nisu posledica samog digitalnog sistema, već ograničenih kapaciteta pojedinih aerodroma, nedostatka zaposlenih i infrastrukturnih izazova koji postoje još od ranije. Upravo zbog toga fokus nije samo na tehnologiji, već i na organizaciji rada na terenu.
Fleksibilnija pravila mogla bi da ubrzaju prolazak putnika
Jedna od mogućnosti koja se razmatra odnosi se na privremeno prilagođavanje pojedinih procedura u trenucima kada dođe do izuzetno velikih gužvi. Evropska komisija navodi da postoje mehanizmi koji omogućavaju veću operativnu fleksibilnost, ali bez odustajanja od bezbednosnih standarda.
U situacijama kada je pritisak na granične prelaze posebno izražen, nacionalne službe mogu privremeno da odlože uzimanje biometrijskih podataka, odnosno fotografisanje lica i evidentiranje otisaka prstiju. Takva mogućnost odnosi se isključivo na prvi ulazak putnika u Evropsku uniju i primenjuje se samo kada je potrebno ubrzati protok ljudi.
Evropske institucije naglašavaju da ovakva mera ne znači ublažavanje graničnih kontrola. Bezbednosne provere ostaju obavezne, dok se menja jedino redosled sprovođenja pojedinih administrativnih procedura kako bi se izbegla velika zadržavanja. Konačnu odluku o primeni ovakvog rešenja donose nacionalni organi zaduženi za kontrolu granice. Oni procenjuju situaciju u realnom vremenu i odlučuju da li postoje uslovi za privremeno prilagođavanje procedura radi bržeg prolaska putnika.
Digitalna registracija putnika pokazuje prve pozitivne rezultate
Posebnu pažnju Evropska komisija posvećuje razvoju aplikacije koja omogućava prethodnu registraciju putnika pre dolaska na granični prelaz. Ideja je da se deo administrativnih postupaka obavi unapred, čime bi vreme potrebno za graničnu kontrolu bilo značajno skraćeno.
Prva iskustva pokazuju da ovakav pristup može doneti vidljive rezultate. Kao primer navodi se Švedska, gde je korišćenje aplikacije doprinelo bržem prolasku putnika kroz granične procedure i smanjenju zadržavanja na pojedinim prelazima. Ipak, primena ovog digitalnog alata još nije ujednačena u svim državama članicama. Dok neke zemlje ubrzano uvode novu tehnologiju, druge i dalje prolaze kroz fazu prilagođavanja infrastrukture i organizacije rada, zbog čega se očekuje postepeno širenje sistema.
Evropska komisija najavila je i dodatne tehničke brifinge posvećene funkcionisanju EES-a i pratećih digitalnih rešenja. Cilj je da nacionalne administracije, avio-kompanije i ostali učesnici u procesu dobiju jasnije smernice o tome kako da maksimalno iskoriste dostupne alate za smanjenje gužvi.
Letnja sezona biće prvi veliki test za novi sistem
Predstojeći meseci smatraju se ključnim za procenu uspešnosti novog evropskog sistema granične kontrole. Sa milionima putnika koji će tokom leta prelaziti spoljne granice Evropske unije, svaka organizaciona promena biće pažljivo praćena kako bi se utvrdilo da li doprinosi bržem i efikasnijem protoku.
Evropske institucije poručuju da bezbednost ostaje apsolutni prioritet, ali istovremeno žele da putnicima omoguće što jednostavnije iskustvo prilikom ulaska i izlaska iz Evropske unije. Upravo zato se paralelno radi na unapređenju digitalnih alata, jačanju kadrovskih kapaciteta i boljoj koordinaciji među državama članicama. Dodatnu podršku, prema najavama Komisije, mogao bi da pruži i Fronteks raspoređivanjem svojih službenika na najopterećenije aerodrome. Takva pomoć trebalo bi da omogući bržu obradu putnika u periodima najvećeg opterećenja i doprinese stabilnijem funkcionisanju graničnih prelaza.
Ishod letnje turističke sezone mogao bi da pokaže koliko su nove mere efikasne i da li će postati standardna praksa u budućnosti. Ukoliko se predložena rešenja pokažu uspešnim, putnici bi već u narednim sezonama mogli da očekuju kraća čekanja i efikasnije prelazak granica uz zadržavanje visokog nivoa bezbednosti.
