Gubitak zaposlenja gotovo uvek donosi neizvesnost, ali prestanak radnog odnosa ne znači automatski i gubitak svakog prihoda. U Srbiji nezaposleni pod određenim uslovima mogu da ostvare pravo na novčanu naknadu preko Nacionalne službe za zapošljavanje, ali način na koji je radni odnos završen ima važnu ulogu.
Zaposleni koji sami napuste posao ili potpišu sporazumni raskid ugovora ne nalaze se u istoj situaciji kao osoba koja je ostala bez posla zbog viška zaposlenih ili promena u poslovanju poslodavca. Zato je važno razumeti pravila pre nego što se potpiše dokument kojim prestaje radni odnos.
Jedan od osnovnih uslova za ostvarivanje novčane naknade jeste dovoljan period osiguranja za slučaj nezaposlenosti. Pravo se, prema pravilima koja se primenjuju, vezuje za najmanje 12 meseci neprekidnog staža, pri čemu se prekid kraći od 30 dana ne smatra prekidom kontinuiteta. Ako je bilo dužih prekida, potrebno je da osoba ima najmanje 12 meseci osiguranja u poslednjih 18 meseci. Staž ostvaren kod više poslodavaca može se sabirati, pa promena firme sama po sebi ne znači gubitak uslova.
Međutim, ispunjen staž nije dovoljan ako je način prestanka zaposlenja takav da isključuje pravo na naknadu. Kada zaposleni sam podnese otkaz, smatra se da je radni odnos prestao njegovom voljom, zbog čega ne ostvaruje novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti. Slično važi i kada zaposleni prihvati sporazumni raskid ugovora, jer je svojim potpisom pristao na prestanak radnog odnosa. Advokatica Tamara Radečić ukazala je da je upravo ovaj deo posebno važan, jer zaposleni često potpisuju sporazum ne razmišljajući o posledicama koje on može imati na njihova prava nakon odlaska iz firme.
Drugačija je situacija kada posao prestane iz razloga koji nisu posledica slobodne odluke zaposlenog. Tehnološki višak, ekonomske i strukturne promene u preduzeću mogu predstavljati osnov za ostvarivanje prava na novčanu naknadu, ukoliko su ispunjeni i ostali zakonski uslovi. Zbog toga način na koji je prestanak radnog odnosa formalno utvrđen nije samo administrativna stavka u dokumentaciji. On može direktno uticati na to da li će osoba tokom perioda nezaposlenosti imati pravo na finansijsku podršku.
Zahtev NSZ-u ne treba odlagati
Nakon prestanka zaposlenja, nezaposlena osoba mora da se prijavi Nacionalnoj službi za zapošljavanje i pokrene postupak za ostvarivanje prava. Rok od 30 dana posebno je važan, jer se blagovremenim podnošenjem zahteva može ostvariti pravo na naknadu od prvog dana nezaposlenosti, pod uslovom da su ispunjeni ostali kriterijumi. Za postupak su potrebni odgovarajući podaci i dokumentacija koja potvrđuje identitet, prestanak radnog odnosa i ostvareni staž. Zato nije dobro čekati da prođe više nedelja pre nego što se osoba informiše o svojim pravima.
Postupak vodi Nacionalna služba za zapošljavanje, koja nakon provere uslova donosi rešenje. Ako nezaposlena osoba smatra da je odluka nepravilna, ima pravo da koristi pravna sredstva predviđena procedurom, uključujući žalbu, a pod zakonom propisanim uslovima moguće je i pokretanje upravnog spora. To znači da odbijanje zahteva ne mora automatski biti poslednja faza postupka. Ipak, najvažnije je da se zahtev podnese na vreme i da dokumentacija odgovara stvarnom statusu zaposlenog.
Posebnu pažnju treba obratiti na dokument kojim je radni odnos završen. Otkaz zaposlenog, sporazumni raskid i prestanak radnog odnosa zbog viška zaposlenih nisu pravno ista situacija, iako u svakom slučaju osoba ostaje bez posla. Razlika može biti presudna za ostvarivanje novčane naknade, pa zaposleni pre potpisivanja sporazuma treba da bude svestan posledica takve odluke. U praksi, upravo trenutak prestanka radnog odnosa često određuje koja prava osoba može da zatraži nakon izlaska sa tržišta rada.
Visina zavisi od zarade, a isplata može trajati različito dugo
Novčana naknada koju isplaćuje država nije jednaka za sve korisnike. Njena visina zavisi od prethodno ostvarenih zarada i osnovice na koju su uplaćivani doprinosi, uz zakonom utvrđene minimalne i maksimalne iznose. Prema podacima navedenim u dostupnim informacijama, naknada se trenutno kreće od približno 33.000 do oko 78.000 dinara mesečno, u zavisnosti od konkretnog obračuna. Zato prethodna zarada može imati značajan uticaj na iznos koji će nezaposlena osoba primati.
Ni period tokom kojeg se naknada isplaćuje nije isti za svakoga. Dužina primanja zavisi od ostvarenog staža osiguranja, pa osobe sa dužim radnim stažom mogu imati pravo na naknadu tokom dužeg perioda. Postoji i posebno pravilo za osobe kojima do ispunjavanja uslova za penziju nedostaju najviše dve godine. U takvoj situaciji naknada može biti isplaćivana do 24 meseca, pod uslovima predviđenim propisima.
Novčana pomoć, međutim, nije bezuslovna isplata koja traje nezavisno od ponašanja korisnika. Nezaposleni koji ostvaruje ovo pravo mora da redovno izvršava obaveze prema NSZ-u, da se javlja službi u predviđenim rokovima i poštuje individualni plan zapošljavanja. Od korisnika se očekuje i aktivno traženje zaposlenja, dok se određene promene koje utiču na status moraju prijaviti u propisanom roku, uključujući rok od pet dana za pojedine promene. Nepoštovanje obaveza može dovesti do prestanka prava na dalje isplate, zbog čega je naknada istovremeno finansijska podrška i deo sistema aktivne politike zapošljavanja.
