Cene hrane u Evropi dostigle su rekordne nivoe, a razlike između država sve su izraženije. Dok u Severnoj Makedoniji, Rumuniji, Turskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori osnovna korpa košta tek četvrtinu evropskog proseka, u Srbiji se mesečni troškovi hrane penju na oko 96 evra. Ovaj iznos je tek nešto ispod proseka EU, ali i dalje predstavlja veliki izazov za domaćinstva čija primanja ne prate rast cena.
U istočnoevropskim zemljama hrana ponekad troši više od 20% kućnog budžeta, dok u bogatijim zapadnim državama taj udeo retko prelazi 12%. Za RTS, o uzrocima poskupljenja hrane i formiranju cena govorila je Radojka Nikolić, glavna i odgovorna urednica časopisa “Biznis” i “Ekonometer”.
Cene hrane i prosečne plate u Srbiji
Nikolić ističe da su prosečne cene hrane u Srbiji gotovo na nivou EU, ali da prosečne plate znatno zaostaju. Dok su cene hrane blizu evropskog proseka, prosečna plata u Srbiji iznosi tek oko 53% prosečne plate u EU. To znači da domaćinstva proporcionalno mnogo više troše na osnovne životne namirnice nego građani razvijenih zemalja.
“Počelo je sve sa pandemijom i inflacijom. Godina 2020. bila je stabilna, sa inflacijom od 1,6% i rastom cena hrane od samo 0,2%. Tad smo imali stabilnost, ali od tada cene kontinuirano rastu. Državne mere poslednjih godina donele su određeni efekat, ali osnovni problem i dalje postoji”, objašnjava Nikolić.
Marže trgovinskih lanaca i produktivnost rada
Jedan od ključnih problema je visina marži u trgovini i niska produktivnost rada. Diskontni lanci postižu niže cene zahvaljujući jednostavnijem modelu prodavnica i minimalnoj opremi, dok tradicionalni trgovci često uvećavaju cene da bi pokrili troškove poslovanja.
Nikolić dodaje da su tokom poslednje decenije plate u Srbiji rasle oko 50%, dok je produktivnost rada porasla samo 10-15%. Za poređenje, u Bugarskoj su rast plate i produktivnosti bio podjednak, po 30%, dok je u Rumuniji razlika manja – plate su rasle 40%, a produktivnost 30%. To direktno utiče na to da više novca sa tržišta odlazi u potrošnju, što dalje podiže cene proizvoda.
“Greška je u tome što mi nedovoljno efikasno poslujemo. Ovo nije problem od juče; decenijama produktivnost rada kasni za rastom plata, što dovodi do viših cena pojedinačnih proizvoda”, objašnjava Nikolić.
Uticaj države na formiranje cena
Državna politika i regulative takođe značajno utiču na cene hrane. U razvijenim zemljama, poput Nemačke, država subvencioniše poljoprivrednu proizvodnju i primenjuje niži PDV na osnovne namirnice, čime se smanjuje cena hrane za potrošače. Tokom pandemije neki proizvodi čak nisu imali PDV, što je dodatno pomoglo građanima.
Međutim, da bi država mogla da finansira subvencije, potrebno je imati prihod od poreza i doprinosa, što stvara začarani krug: subvencije smanjuju cenu, ali za njihov nastavak potrebna je potrošnja građana. Nikolić ističe da visoke cene hrane i ograničeni budžetski resursi direktno utiču na standard života građana, posebno u periodima krize.
Kupovna moć i rast cena
Radojka Nikolić objašnjava da rastuće plate automatski podižu cene jer trgovci procenjuju da potrošači mogu više da plate. Masovna povećanja plata, poput 12,2% za penzionere ili novih 10% minimalca, neposredno utiču na tržište i cene proizvoda.
“Kupovna moć, čim se poveća kroz platu, odmah se reflektuje kroz rast cena, bez obzira na to što su neke cene već dostigle visok nivo. Jedini kontrolni faktor je trenutno vrlo visok nivo cena koji ograničava dalji rast”, zaključuje Nikolić.
