I Svetska meteorološka organizacija i Svetska zdravstvena ističu da s obzirom na to da se svet zagreva brže nego u bilo kom trenutku u zabeleženoj istoriji, ljudsko zdravlje je na prvoj liniji.
Klimatske promene prete da preokrenu decenije napretka ka boljem zdravlju i blagostanju. Naučno znanje i resursi mogu pomoći u popravljanju ravnoteže, ali nisu dovoljno dostupni ili iskorišćeni, navodi se u novom izveštaju Svetske meteorološke organizacije.
Izveštaj ističe potrebu za prilagođenim klimatskim informacijama i uslugama kako bi se podržao zdravstveni sektor.
„Praktično cela planeta je iskusila toplotne talase. Pojava El Ninja 2023. će uveliko povećati verovatnoću daljeg obaranja temperaturnih rekorda, izazivajući još ekstremnije vrućine u mnogim delovima sveta i u okeanu – i učiniti izazov još većim“, kaže generalni sekretar SMO, prof. Peteri Talas.
Integrisana klimatska i zdravstvena akcija čini stvarnu promenu u svakodnevnom život. To uključuje sisteme ranog upozorenja na ekstremne vrućine, praćenje polena kao pomoć osobama koje pate od alergija i satelitski nadzor za bolesne osetljive na klimu.
„Klimatska kriza je zdravstvena kriza, koja izaziva ozbiljnije i nepredvidive vremenske prilike, podstiče izbijanje bolesti i doprinosi većoj stopi nezaraznih bolesti. Radeći zajedno na tome da visokokvalitetne klimatske usluge učinimo dostupnijim zdravstvenom sektoru, možemo pomoći u zaštiti zdravlja i blagostanja ljudi koji se suočavaju sa opasnostima klimatskih promena“, naveo je generalni sekretar SZO Tedros Gebrejesus.
Skoro tri četvrtine Nacionalnih meteoroloških i hidroloških službi pruža klimatske podatke zdravstvenom sektoru, ali je njihovo korišćenje ograničeno. Manje od jedne četvrtine ministarstava zdravlja ima sistem zdravstvenog nadzora koji koristi meteorološke informacije za praćenje zdravstvenih rizika kod osoba osetljivih na klimu.
Izvor: RTS
