KLIMATSKE PROMENE PRETE NOVIM POSKUPLJENJIMA HRANE

Sve intenzivnije klimatske promene, naročito rastuće temperature, mogle bi izazvati znatno poskupljenje hrane u narednim godinama. Prema najnovijoj studiji istraživača iz Nemačke, očekuje se da cene hrane porastu do 3,2 odsto godišnje do 2035. godine.


Nova analiza ukazuje da će globalno zagrevanje značajno doprineti inflaciji cena hrane, uz procenu da će inflacija porasti između 0,9 i 3,2 procentna poena godišnje. S druge strane, ukupna inflacija bi se mogla povećati između 0,3 i 1,2 procentna poena, što znači da će inflacija hrane biti znatno izraženija. Ovaj trend će se osetiti širom sveta, ali će najteže pogoditi zemlje globalnog juga, gde su klimatske promene već dovele do ozbiljnih poremećaja u poljoprivredi.

Posebno je zabrinjavajuća situacija u zapadnoj Africi, koju Međuvladin panel za klimatske promene opisuje kao „žarište” klimatskih promena. Očekuje se da će ovaj region doživeti ekstremno povećanje temperatura i smanjene padavine, što će dodatno ugroziti poljoprivredu. Zemlje poput Gane, gde polovina stanovništva zavisi od poljoprivrede koja se oslanja na kišu, biće posebno ranjive na ove promene.

Dva aspekta inflacije hrane

Inflacija hrane uzrokovana klimatskim promenama može se podeliti na dva ključna problema. Prvo, klimatske promene direktno utiču na smanjenje proizvodnje hrane. Na primer, više temperature mogu poremetiti ustaljene poljoprivredne sezone, otežavajući proizvodnju useva. Takođe, štetočine i bolesti koje prate ove promene dodatno iscrpljuju stoku i zalihe hrane. Ovi faktori uzrokuju rast cena i smanjenje kupovne moći stanovništva.

Drugi problem je sama inflacija koja dodatno otežava pristup hrani. Godišnji rast cena od 3 odsto znači da će domaćinstva imati manje mogućnosti da kupuju neophodne namirnice, što može dovesti do kompromisa u pogledu kvaliteta ishrane. Ovi kompromisi mogu dovesti do pogoršanja zdravlja i drugih problema kod stanovništva.

Potreba za globalnim akcijama

Kako bi se ublažili ovi negativni efekti, 134 zemlje potpisale su deklaraciju na COP28 o uključivanju sistema hrane u klimatske akcije. Cilj je osigurati da svi imaju dovoljno hrane u uslovima klimatskih promena. Istraživači predlažu da smanjenje emisije gasova staklene bašte može pomoći u ograničavanju ovih negativnih uticaja. Takođe, diverzifikacija privrede bi mogla pružiti zaštitu zajednicama koje se oslanjaju na poljoprivredu za opstanak.

 

 

 

 

Magazin Politika

Related articles

POKRAJINA OBJAVILA KONKURS ZA UNAPREĐENjE STOČARSTVA Evo koliko novca dobijaju vojvođanski farmeri

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo raspisao je konkurs za dodelu novca za sufinansiranje u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje primarne poljoprivredne proizvodnje u stočarstvu u Vojvodini u 2024. godini, za šta je opredeljeno 115 miliona dinara. Kako je navedeno u konkursu, Pokrajina sufinasiranjem želi da poveća efikasnost, […]

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *