Pravila koja morate znati o odšteti za neiskorišćeni odmor
Kako se sezona godišnjih odmora privodi kraju, mnogi zaposleni razmatraju da li mogu naplatiti neiskorišćene dane odmora. Iako zvuči primamljivo, situacija nije tako jednostavna, jer pravo na godišnji odmor nije stvar dogovora već zakonsko pravo koje se ne može oduzeti.
Prema Zakonu o radu, svaki zaposleni ima pravo na godišnji odmor, i to pravo je neotuđivo. Radnik se ne može odreći tog prava, niti poslodavac može ponuditi novac umesto odmora. Čak i ako bi radnik potpisao sporazum kojim se odriče odmora, taj dokument ne bi imao pravnu snagu.
Ipak, postoji jedan izuzetak kada je isplata naknade za neiskorišćeni godišnji odmor moguća – kada radni odnos iznenada prestane, a zaposleni nije imao priliku da iskoristi preostale dane odmora. Na primer, ako radnik da otkaz sa otkaznim rokom od 15 dana, a preostalo mu je tri nedelje godišnjeg odmora, poslodavac je dužan da mu isplati novčanu naknadu za neiskorišćene dane.
Ova naknada ima karakter odštete, a prema zakonu, visina isplate računa se prema prosečnoj zaradi zaposlenog u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju neiskorišćenih dana odmora. Svrha odmora je da se zaposleni odmori, a ne da se odrekne svog prava zarad dodatnog prihoda, što zakon strogo reguliše.
Dok god ste zaposleni, poslodavac je dužan da vam omogući korišćenje godišnjeg odmora. Nepružanje ovog prava može poslodavca koštati kazne do milion dinara. Odmor nema cenu, jer je njegova svrha da se odmorite i osvežite, a ne da radite do iscrpljenosti kako biste zaradili više.
Dnevnik, B92
