Iako je tržište nepokretnosti generalno u padu, vojvođanske oranice i dalje drže visoku cenu – ali ni one više ne dosežu vrtoglave rekorde kao ranijih godina.
Srem ostaje lider po ceni hektara
Prema najsvežijim podacima Republičkog geodetskog zavoda, najskuplja poljoprivredna zemljišta i dalje se nalaze u Sremskom okrugu, gde se hektar njive prodaje i za impresivnih 27.350 evra. Na drugom kraju lestvice, u Banatu se ista površina može kupiti za maksimalno 17.650 evra.
Najveća pojedinačna transakcija zabeležena je u opštini Šid, gde je kupljeno 13 parcela ukupne površine 47 hektara i 31 ar, za čak 383.878 evra. Ovaj podatak ne samo da potvrđuje aktuelnu vrednost sremskih oranica, već i pokazuje da ozbiljna ulaganja u poljoprivredno zemljište nisu prestala.
Velike razlike po okruzima
Cene hektara variraju u zavisnosti od regiona. Sremski okrug beleži prosečnu cenu od 12.500 evra, dok najniža u tom kraju iznosi 1.950 evra. U Južnobačkom okrugu, gde je primećen pad u broju prodatih parcela za čak 40% u odnosu na prošlu godinu, hektar se prodaje od 2.000 do 26.250 evra, s prosekom od 14.650 evra.
U Zapadnobačkom okrugu cene variraju od 2.800 do 21.700 evra, dok je srednja vrednost 11.900 evra. Slično je i u Južnobanatskom okrugu, gde su cene od 1.050 do 21.200 evra, sa prosečnom vrednošću od 10.350 evra.
U Banatskim regionima situacija je slična: u Srednjobanatskom okrugu cene se kreću od 1.250 do 17.850 evra, dok je srednja 9.200 evra. Severnobanatski i Severnobački okrug imaju gotovo identične gornje granice – 17.650 evra, s prosečnim vrednostima od 9.500 i 11.000 evra.
Vojvodina dominira – ali manje se prodaje
Zanimljivo je da, iako su cene visoke, broj prodatih parcela opada. U prvom kvartalu 2024. godine u Vojvodini je prodato 1.992 parcele, dok je u istom periodu ove godine taj broj pao na 1.862 – što predstavlja pad od 130 transakcija.
„Iako se već godinama Vojvodina ističe kao region u kojem se najviše trguje poljoprivrednim zemljištem, ovog puta beležimo jasnu stagnaciju“, navode iz RGZ-a. U prošlosti je hektar dostizao i 40.000 evra, ali te vrednosti više nisu prisutne na tržištu.
Beogradsku cenu hektara diktira Palilula
U beogradskom regionu, cene se kreću od 1.000 do 25.150 evra, sa prosekom od 7.500 evra. Najskuplji kvadrat zabeležen je upravo na teritoriji opštine Palilula, gde je hektar prodat po ceni od 29 evra po kvadratu, za parcelu od 1.749 m² – što ovaj deo prestonice čini izuzetno atraktivnim za buduće investicije.
Južna i Istočna Srbija: velika površina, niža cena
U Južnoj i Istočnoj Srbiji situacija je nešto drugačija. Cena hektara varira od samo 300 evra do maksimalnih 19.500, dok je prosečna vrednost svega 4.500 evra. Iako su ovde parcele često veće, atraktivnost i potražnja ne mogu da se porede s onima u Vojvodini.
Stanovi i dalje najvrednija imovina
Kada se pogleda ukupan promet nepokretnosti, dominaciju i dalje drže stanovi – koji su u prvom kvartalu 2025. ostvarili promet od čak 1,028 milijardi evra, što je 59% ukupnog prometa.
Za kuće je izdvojeno 142,7 miliona evra, dok građevinsko zemljište beleži promet od 119,1 miliona evra. Poslovni prostori su ostvarili 76,8 miliona, dok je poljoprivredno zemljište tek na 55,6 miliona evra – što je smanjenje u odnosu na prošlu godinu, kada je ta cifra iznosila 64,9 miliona evra.
Tržište nepokretnosti u Srbiji vredno 1,7 milijardi evra
Na nivou Republike Srbije, tokom prvog kvartala 2025. godine sklopljeno je ukupno 28.705 kupoprodajnih ugovora, a ukupna vrednost ostvarenog prometa iznosi 1,7 milijardi evra.
Ovi podaci jasno pokazuju da, iako se tržište suočava s izazovima i oscilacijama u broju transakcija, investicije u poljoprivredno zemljište i dalje predstavljaju značajan segment srpske privrede, naročito u Vojvodini koja ostaje lider u ovom sektoru.
“Poljoprivredno zemljište je uvek bilo strateška imovina, ali sada traži pažljiviji pristup. Ne kupuje se više svaka njiva – kupuju se one s potencijalom za rast vrednosti i dodatnu obradu”, kaže jedan vojvođanski agrarni ekonomista.
