Revolucionarni korak u borbi protiv raka dojke
Najčešći i jedan od najsmrtonosnijih oblika raka kod žena možda je konačno dobio novog protivnika. Razvoj revolucionarne vakcine koja bi, prema procenama istraživača, mogla da iskoreni rak dojke do 2030. godine, uspešno je završio prvu fazu kliničkog ispitivanja. Više od 75 odsto žena koje su primile vakcinu pokazalo je snažan imuni odgovor, što je potvrđeno analizom antitela na njihovim belim krvnim zrncima.
„Sve ovo je veoma uzbudljivo“, rekao je dr Amit Kumar, izvršni direktor kompanije Anixa Biosciences, koja zajedno sa klinikom u Klivlendu razvija vakcinu.
„Ako ovo počne da funkcioniše i bude u stanju da zaustavi rak, možda možemo da eliminišemo rak dojke kao bolest, baš kao što smo to učinili sa poliom i drugim zaraznim bolestima.“
Fokus na trostruko negativni rak dojke
U prvoj fazi ispitivanja, 35 žena je dobilo vakcinu, od kojih je većina imala trostruko negativni rak dojke (TNBC) – najagresivniji oblik bolesti. TNBC nema tri ključna receptora (estrogenski, progesteronski i HER2 receptor) koji su ciljevi standardnih terapija, što znači da se lečenje uglavnom oslanja na hemioterapiju, dok imunoterapija i ciljane terapije još uvek predstavljaju istraživački pristup. Ovaj oblik raka češći je kod mlađih i afroameričkih žena, a karakteriše ga veći rizik od širenja u prve godine nakon dijagnoze.
Periodično su ženama uzimani uzorci krvi kako bi se merio nivo antitela protiv alfa-laktalbumina, proteina prisutnog na ćelijama raka na koji vakcina deluje. Istraživači su naveli da je jedina primećena nuspojava bila blaga iritacija na mestu ubrizgavanja.
„Vakcine protiv raka do sada su bile izuzetno teško razviti, jer rak nastaje iz sopstvenih ćelija pacijenta, pa imuni sistem teško prepoznaje ćelije kao štetne“, objasnio je dr Kumar.
Istraživanja koja su ranije ciljala proteine prisutne u ćelijama raka često su dovodila do napada imunog sistema i na zdrave organe.
Alfa-laktalbumin kao ključni cilj
Jedinstveno za rak dojke je što alfa-laktalbumin gotovo ne postoji u telu žene osim tokom trudnoće i dojenja. Ideja da se baš ovaj protein iskoristi kao cilj vakcine razvijena je pre dve decenije u Klivlendskoj klinici. Vakcinacijom žena koje ne planiraju dodatnu trudnoću omogućeno je kreiranje imunog odgovora specifičnog za ćelije raka, a da se pritom ne napadaju zdrave ćelije.
Jedna od osam žena tokom života oboleva od raka dojke, što ga čini najrasprostranjenijim rakom na svetu. Druga faza kliničkog ispitivanja, koja počinje sledeće godine, testiraće vakcinu na većoj grupi ispitanica i za druge vrste raka dojke. Studija, koja predstavlja značajan proboj u medicinskim istraživanjima, finansira se uz podršku Ministarstva odbrane SAD.
