Pogoršanje raspoloženja uzdrmalo jedan od ključnih sektora evropske ekonomije
Poslovna klima u nemačkoj hemijskoj industriji tokom maja naglo je oslabila, a vodeće kompanije iz sektora sve otvorenije upozoravaju na novi talas problema koji bi mogao imati posledice širom Evrope. Najnoviji podaci Instituta Ifo iz Minhena pokazuju da se očekivanja privrede pogoršavaju iz meseca u mesec, dok proizvođači istovremeno najavljuju povećanje cena i smanjenje broja zaposlenih. Reč je o industriji koja predstavlja jedan od temelja nemačke ekonomije i ključnog snabdevača evropskog tržišta hemikalijama, farmaceutskim sirovinama i industrijskim komponentama.
Indeks poslovnog raspoloženja u hemijskom sektoru pao je sa aprilskih minus 28,6 na minus 30,2 poena, što analitičari vide kao signal rastuće neizvesnosti među proizvođačima. Iako su pojedine kompanije trenutno nešto zadovoljnije aktuelnim poslovanjem nego prethodnih meseci, očekivanja za ostatak godine postaju znatno pesimističnija. Upravo taj raskorak između kratkoročne tražnje i dugoročnog straha od usporavanja tržišta dodatno komplikuje planiranje proizvodnje i investicija.
Nemačka hemijska industrija već godinama se suočava sa pritiskom visokih troškova energije, strožih ekoloških standarda i nestabilnih globalnih lanaca snabdevanja. Međutim, poslednji podaci pokazuju da se situacija dodatno zaoštrava zbog problema u nabavci sirovina i međuproizvoda koji su ključni za kontinuiranu proizvodnju. Stručnjaci upozoravaju da bi nastavak ovakvog trenda mogao izazvati domino efekat i u drugim industrijama koje zavise od hemijskog sektora, uključujući automobilsku, farmaceutsku i građevinsku proizvodnju.
Upravo zbog svoje povezanosti sa gotovo svim granama privrede, stanje u hemijskoj industriji često se smatra jednim od najvažnijih pokazatelja ukupnog ekonomskog zdravlja Nemačke. Kada taj sektor usporava, posledice se vrlo brzo osećaju i na širem evropskom tržištu. Zbog toga investitori i ekonomski analitičari pažljivo prate svaki novi signal koji dolazi iz najveće evropske ekonomije.
Nestašice sirovina podižu troškove proizvodnje
Jedan od najvećih problema sa kojima se kompanije trenutno suočavaju jesu ozbiljne nestašice materijala i otežana nabavka ključnih komponenti za proizvodnju. Prema istraživanju Instituta Ifo, čak 31,1 odsto kompanija iz hemijskog sektora prijavilo je probleme sa dostupnošću sirovina, dok je početkom godine taj procenat bio višestruko niži. Tako nagli rast pokazuje koliko su globalni lanci snabdevanja i dalje ranjivi uprkos pokušajima stabilizacije tržišta.
Pojedini proizvođači trenutno profitiraju zahvaljujući povećanoj tražnji za hemijskim proizvodima, naročito zbog poremećaja na međunarodnom tržištu i promena u uvoznim tokovima. Međutim, taj rast potražnje istovremeno povećava pritisak na dobavljače i dodatno komplikuje situaciju sa zalihama. Industrijski menadžeri upozoravaju da pojedine sirovine kasne nedeljama, što direktno utiče na rokove isporuke i cenu finalnih proizvoda.
Posledice se već vide na tržištu. Cene hemijskih proizvoda u Evropi beleže rast, a kompanije otvoreno najavljuju nova poskupljenja u narednim mesecima. To bi moglo pogoditi širok spektar proizvoda, od farmaceutskih preparata i kozmetike do plastike, građevinskih materijala i sredstava za poljoprivredu. Stručnjaci ocenjuju da bi inflatorni pritisci u pojedinim sektorima mogli ponovo ojačati upravo zbog rasta troškova industrijske proizvodnje.
Veliki problem predstavlja i činjenica da kompanije više nemaju dovoljno prostora da same apsorbuju rast troškova. Nakon višegodišnjeg perioda energetske krize i usporavanja evropske ekonomije, profitne marže u mnogim firmama već su ozbiljno smanjene. Zbog toga proizvođači sada pokušavaju da deo finansijskog tereta prebace na krajnje kupce, što dodatno povećava zabrinutost zbog mogućeg novog talasa poskupljenja širom kontinenta.
Otkazi i smanjenje proizvodnje postaju nova realnost
Uprkos kratkoročnom rastu tražnje, brojne nemačke hemijske kompanije već pripremaju planove za smanjenje proizvodnje i racionalizaciju poslovanja. Izveštaj Instituta Ifo pokazuje da se sve više firmi odlučuje za rezanje troškova kako bi se prilagodile neizvesnim tržišnim uslovima. U praksi to znači odlaganje investicija, smanjivanje kapaciteta i novo smanjenje broja zaposlenih.
Industrijski eksperti upozoravaju da bi otpuštanja mogla posebno pogoditi manje i srednje proizvođače koji nemaju finansijsku stabilnost velikih korporacija. Dok multinacionalne kompanije mogu deo proizvodnje prebaciti u druge regione sveta, manji proizvođači uglavnom zavise od domaćeg tržišta i lokalnih dobavljača. Upravo zbog toga se u pojedinim nemačkim saveznim državama već govori o mogućem rastu nezaposlenosti ukoliko se kriza dodatno produbi tokom druge polovine godine.
Industrijski ekspert Instituta Ifo Ana Volf ocenila je da privremeni ekonomski oporavak donosi kratkotrajno olakšanje, ali da ključni strukturni problemi i dalje ostaju nerešeni. Visoki troškovi energije, zavisnost od uvoza sirovina i slaba industrijska konkurentnost Evrope nastavljaju da opterećuju sektor. Sve više ekonomista upozorava da bi bez ozbiljnijih reformi i novih investicija evropska industrija mogla izgubiti deo tržišne pozicije u odnosu na konkurenciju iz Azije i Severne Amerike.
Za sada nema jasnih signala brzog oporavka. Kompanije pokušavaju da balansiraju između održavanja proizvodnje i kontrole troškova, dok tržište ostaje izuzetno nestabilno. Upravo zbog toga naredni meseci mogli bi biti presudni za budućnost jednog od najvažnijih industrijskih sektora Evrope.
