Stopa nezaposlenosti u Nemačkoj u decembru dostigla je 6,2 odsto, dok je broj nezaposlenih porastao za 3.000 u odnosu na oktobar, dostigavši 2,908 miliona ljudi, pokazuju podaci nemačke Savezne agencije za rad (BA). Na godišnjem nivou, broj osoba bez posla povećan je za 101.000 u poređenju sa decembrom 2024., dok je stopa nezaposlenosti viša za 0,2 procentna poena.
Direktorka BA, Andrea Nales, istakla je na konferenciji u Nirnbergu da tržištu rada nedostaje ekonomski zamah i da se očekuje nastavak trenda slabijih rezultata, posebno u kontekstu globalnih ekonomskih turbulencija i smanjenog broja novih investicija.
Otvorena radna mesta i socijalna pomoć
U decembru je zabeleženo 619.000 otvorenih radnih mesta, što je za 35.000 manje nego u istom periodu prethodne godine, dok 1.033.000 ljudi prima naknadu za nezaposlenost, što je povećanje od 102.000 u odnosu na decembar 2024..
Približno sedam odsto radno sposobnog stanovništva i dalje zavisi od socijalne pomoći, što pokazuje da nemačko tržište rada i dalje ima strukturne izazove. Nales je naglasila da se pad dinamike otvaranja novih radnih mesta i dalje ogleda u smanjenju optimizma među poslodavcima i radnicima.
Uporedni pogled: Srbija i Nemačka
Situacija u Nemačkoj može se delimično uporediti sa stanjem u Srbiji, gde je stopa nezaposlenosti u poslednjih godinu dana takođe beležila fluktuacije, ali sa višim stopama među mladima i duže nezaposlene kategorije. Dok Nemačka beleži blagi rast nezaposlenosti, u Srbiji je problem strukturna nezaposlenost i ograničena mobilnost radne snage, posebno van većih urbanih centara.
U Srbiji otvorena radna mesta rastu sporije nego što je potrebno, a sektor socijalne zaštite ostaje značajan za veliki broj građana, što podseća na nemački trend od sedam procenata radno sposobnog stanovništva zavisnog od pomoći države. Stručnjaci upozoravaju da bez snažnijih ekonomskih stimulansa i investicija, oba tržišta rada – i nemačko i srpsko – mogu zabeležiti sličnu stagnaciju u narednim godinama.
Perspektive i izazovi
Iako Nemačka i dalje zadržava nisku stopu nezaposlenosti u evropskim okvirima, nedostatak ekonomskog zamaha jasno pokazuje da ni velike industrijske sile nisu imune na spore trendove u zapošljavanju. U Srbiji, gde je tržište rada manja ekonomija sa ograničenim resursima, svaka promena u broju otvorenih radnih mesta direktno utiče na socijalnu stabilnost i ekonomski razvoj.
Stručnjaci ističu da je praćenje ovih trendova ključno, jer globalna ekonomija i međunarodna konkurencija sve više određuju perspektive zaposlenosti i u zemljama poput Srbije, koje zavise od direktnih stranih investicija i razvoja privatnog sektora.
