Osteoporoza je bolest koja postepeno slabi kosti i povećava rizik od preloma, čak i nakon manjeg pada ili naizgled bezazlenog udarca. Često se razvija bez jasnih simptoma, pa mnogi ljudi za nju saznaju tek kada dožive prelom. Iako se uznapredovala bolest ne može uvek potpuno preokrenuti, pravovremeno lečenje, kvalitetna ishrana i svakodnevno kretanje mogu pomoći da se sačuva koštana masa i smanji rizik od ozbiljnih povreda.
Na zdravlje kostiju utiču godine, hormonske promene, genetika, ishrana, fizička aktivnost i životne navike. Pušenje, prekomerno konzumiranje alkohola i dugotrajna ishrana siromašna važnim hranljivim materijama mogu dodatno povećati rizik od slabljenja kostiju. Zato prevencija ne podrazumeva samo unos kalcijuma, već i celokupan način života.
Može li se osteoporoza zaustaviti ili preokrenuti?
Osteoporoza se ne može u svakom slučaju potpuno izlečiti, naročito kada je gubitak koštane mase uznapredovao. Ipak, postoje lekovi koji usporavaju razgradnju kostiju, kao i terapije koje podstiču stvaranje nove koštane mase. Cilj lečenja je da se smanji rizik od preloma i očuvaju pokretljivost i samostalnost.
Izbor terapije zavisi od gustine kostiju, prethodnih preloma, godina i drugih zdravstvenih faktora. Ishrana i fizička aktivnost imaju važnu ulogu, ali ne mogu zameniti lekove kada su oni medicinski potrebni. Samostalno prekidanje propisane terapije može povećati rizik od komplikacija, pa sve promene treba dogovoriti sa lekarom.
Dobre životne navike važne su i pre nego što se osteoporoza razvije. Uravnotežena ishrana, dovoljno proteina, redovno kretanje i izbegavanje pušenja doprinose očuvanju zdravlja kostiju tokom godina. Njihov efekat gradi se postepeno, zbog čega je doslednost važnija od kratkotrajnih promena ili oslanjanja na jedan suplement.
Znaci koji mogu ukazivati na slabljenje kostiju
Osteoporoza se često naziva tihom bolešću jer u ranoj fazi uglavnom ne izaziva bol. Prvi znak može biti prelom nakon pada sa male visine ili povreda koja kod osobe sa zdravim kostima ne bi imala tako ozbiljne posledice. Zato odsustvo simptoma nije garancija da je gustina kostiju očuvana.
Na uznapredovali gubitak koštane mase mogu ukazivati uporni bolovi u leđima, smanjenje visine i pogrbljeno držanje. Bol u leđima ponekad nastaje zbog preloma pršljena, čak i kada povreda nije bila praćena očiglednim udarcem. Ovakve promene ne znače automatski da osoba ima osteoporozu, ali zahtevaju lekarsku procenu.
Posebnu pažnju treba da obrate žene nakon menopauze, stariji muškarci i osobe koje su već imale prelom. Rizik mogu povećati i porodična istorija osteoporoze, dugotrajna upotreba kortikosteroida i određena hronična oboljenja. Pravovremena dijagnostika omogućava da se rizik proceni pre nego što dođe do ozbiljnog preloma.
Ishrana, vitamini i svakodnevno kretanje čuvaju kosti
Za procenu gustine kostiju najčešće se koristi DXA ili DEXA pregled, kojim se meri mineralna gustina, uglavnom u predelu kuka i kičme. Lekar na osnovu rezultata, godina i drugih faktora procenjuje rizik od preloma i potrebu za lečenjem. U zavisnosti od situacije, mogu se preporučiti i analize krvi radi provere nivoa vitamina D, kalcijuma i drugih pokazatelja.
Kalcijum, vitamin D i proteini ključni su delovi ishrane za zdravlje kostiju. Mleko, jogurt, sir i druge namirnice bogate kalcijumom doprinose očuvanju koštane mase, dok meso, riba, jaja i mahunarke obezbeđuju proteine potrebne za mišiće i normalno obnavljanje tkiva. Meso sadrži i kolagen, a želatin i kolagen prisutni su u pojedinim namirnicama pripremljenim od vezivnog tkiva; ipak, nema dovoljno dokaza da samo njihovo unošenje može lečiti osteoporozu. Važno je održavati raznovrsnu ishranu, umesto oslanjanja na jednu namirnicu ili dodatak ishrani.
Vitamin D pomaže apsorpciju kalcijuma, dok vitamin K učestvuje u procesima važnim za metabolizam kostiju. Suplementi koji kombinuju vitamine D3 i K2 često se reklamiraju za zdravlje kostiju, ali nisu zamena za propisanu terapiju, a korist dodatnog K2 nije dovoljno utvrđena za sve osobe. Omega-3 masne kiseline, koje se nalaze u masnoj ribi, korisne su kao deo uravnotežene ishrane, ali se ne smatraju samostalnim lekom za osteoporozu. Pre uzimanja suplemenata treba se posavetovati sa lekarom, naročito ako osoba koristi lekove koji utiču na zgrušavanje krvi.
Previše dodatog šećera i ishrana zasnovana uglavnom na nutritivno siromašnim namirnicama mogu potisnuti unos proteina, kalcijuma i drugih važnih hranljivih materija. Ugljeni hidrati sami po sebi ne slabe kosti: integralne žitarice, voće, povrće i mahunarke mogu biti deo kvalitetne ishrane. Pušenje i prekomerno konzumiranje alkohola, s druge strane, povezani su sa lošijim zdravljem kostiju i većim rizikom od preloma, pa njihovo izbegavanje predstavlja važan deo prevencije.
Hodanje i vežbe snage prilagođene zdravstvenom stanju mogu doprineti očuvanju kostiju, mišića i ravnoteže. Redovno kretanje, uključujući svakodnevnu šetnju, korisno je kada se sprovodi bezbedno i u skladu sa mogućnostima pojedinca. Kod osoba sa izraženom osteoporozom ili ranijim prelomima program vežbanja treba prilagoditi uz stručni savet, kako bi se izbegle povrede.
Dijagnoza osteoporoze ne znači da su prelomi neizbežni niti da je gubitak samostalnosti neminovan. Kombinacija odgovarajućeg lečenja, uravnotežene ishrane, redovnog kretanja i izbegavanja štetnih navika može pomoći u očuvanju kvaliteta života. Zdravlje kostiju gradi se svakodnevnim izborima, ali prvi korak kod sumnje na osteoporozu treba da bude pravovremena procena lekara.
Izvor: Kurir Zdravlje
