Iako temperature u Srbiji tokom avgusta i dalje dostižu 35 stepeni, pripreme za grejnu sezonu već su počele. Građani koji žele da izbegnu moguće poskupljenje pokušavaju da ogrev obezbede ranije, dok su cene između gradova i regiona veoma različite. Metar drva trenutno se može naći za približno 7.500 do 10.000 dinara, u zavisnosti od vrste, kvaliteta i mesta prodaje. Za domaćinstva koja grejnu sezonu planiraju unapred, razlika od nekoliko hiljada dinara po metru može značajno promeniti konačan račun.
U Novom Pazaru metarska bukovina kreće se oko 7.500 dinara, dok su u Nišu cene približno između 7.500 i 9.000 dinara. U Zaječaru se kubni metar drva prodaje za oko 9.500 dinara, ali konačnom iznosu treba dodati i prevoz. Cena ogreva zato nije uvek jednaka ceni istaknutoj kod prodavca, posebno kada se drva naručuju iz drugog mesta. Trošak dostave može biti značajan kod većih količina.
Ekonomista i stručnjak za energetiku Aleksandar Kovačević ocenjuje da bi avgust mogao biti povoljan trenutak za nabavku po sadašnjim cenama. Kako se približava sezona grejanja, potražnja prirodno raste, a sa njom može da se promeni i tržište ogreva. Istovremeno, hladniji periodi mogu povećati potrošnju više energenata odjednom. Ko ima mogućnost da ogrev skladišti na odgovarajućem mestu, zato već sada može da smanji rizik od kasnije kupovine po višoj ceni.
Pelet i ugalj traže veći budžet
Pelet je i ove godine među skupljim opcijama za domaćinstva koja se greju na čvrsto gorivo. U pojedinim sredinama tona trenutno košta više od 40.000 dinara, dok se u Novom Pazaru cena kreće oko 40.000 do 42.000 dinara. Konačna cena zavisi od proizvođača, kvaliteta i dostupnosti, ali i od troškova transporta. Za domaćinstvo kojem je potrebno više tona, razlika od nekoliko hiljada dinara po toni brzo se pretvara u ozbiljan izdatak.
Ugalj takođe može predstavljati značajan trošak. Cene se trenutno kreću približno od 15.000 do 25.000 dinara, pri čemu prevoz dodatno povećava račun. Zbog toga poređenje samo osnovne cene nije dovoljno kada se pravi plan za celu grejnu sezonu. Važno je uračunati količinu potrebnu za objekat, udaljenost prodavca i mogućnost skladištenja.
Za domaćinstva koja biraju između različitih energenata, cena po jedinici nije jedini kriterijum. Potrošnja zavisi od površine kuće ili stana, izolacije, kvaliteta goriva i efikasnosti sistema za grejanje. Ista količina ogreva ne daje isti efekat u dobro izolovanoj kući i objektu sa velikim gubicima toplote. Zato je moguće da skuplji energent u određenim uslovima donese nižu ukupnu potrošnju.
Zima može promeniti računicu
Na cenu ogreva tokom narednih meseci neće uticati samo domaće tržište. Važni će biti i kretanje cena gasa i električne energije u Evropi, stanje domaćeg elektroenergetskog sistema i dostupnost pojedinih energenata. Poseban pritisak nastaje tokom hladnih talasa, kada domaćinstva povećavaju potrošnju gotovo svih oblika energije. Tada i kuće koje se osnovno greju na drva ili gas često koriste električne uređaje za dodatno zagrevanje.
Takva situacija može povećati opterećenje elektroenergetskog sistema upravo u periodima kada je potrošnja najveća. Dodatnu neizvesnost predstavlja i stanje vodostaja Dunava, koje može uticati na transport i energetske tokove. Zbog toga tržište ogreva nije potpuno odvojeno od šire evropske energetske situacije. Promene na međunarodnom tržištu mogu se, direktno ili indirektno, odraziti i na troškove domaćinstava u Srbiji.
Građani zato ove zime ne bi trebalo da računaju samo na trenutnu cenu po metru drva ili toni peleta. Suvoća i kvalitet drveta, pravilno održavanje peći i dobra izolacija mogu smanjiti potrebnu količinu goriva. Čak i relativno mala ulaganja u zaptivanje prozora, vrata ili kritičnih delova objekta mogu smanjiti gubitak toplote. Na duži rok, efikasnije grejanje može imati veći efekat na kućni budžet nego pokušaj da se pronađe najjeftiniji ogrev.
Najveći trošak nije uvek cena ogreva
Kod planiranja zimske potrošnje važno je izračunati koliko će novca biti potrebno za celu sezonu, a ne samo koliko košta jedna jedinica goriva. Domaćinstvo koje kupi jeftinija drva lošijeg kvaliteta može potrošiti više nego što je očekivalo. Slično važi i za pelet, čiji kvalitet može uticati na potrošnju i rad kotla. Cena po toni ili metru treba zato da bude početna, a ne konačna računica.
Za porodice koje tek nabavljaju ogrev posebno je važno da ne zanemare troškove dostave i skladištenja. Drva moraju biti pravilno uskladištena kako bi se održala odgovarajuća suvoća, dok pelet zahteva zaštitu od vlage. Ugalj takođe podrazumeva organizaciju prostora i transporta. Kada se svi ovi troškovi saberu, razlika između dve ponude može izgledati potpuno drugačije.
Trenutne cene pokazuju da drva ostaju jedna od pristupačnijih opcija, dok pelet i ugalj zahtevaju veći početni izdatak. Ipak, stanje na tržištu do početka grejne sezone može se promeniti, naročito ako dođe do dugog hladnog perioda ili poremećaja u snabdevanju. Zato je avgust za deo domaćinstava poslednji trenutak da bez pritiska naprave računicu i obezbede potrebne količine. Na kraju, najjeftinije grejanje nije nužno ono sa najnižom cenom ogreva, već ono koje uz dobru izolaciju i efikasan sistem daje dovoljno toplote uz najmanju ukupnu potrošnju.
