Rast cena energenata ponovo pritiska avio-industriju, a posledice bi putnici mogli da osete kroz skuplje karte. Irski niskobudžetni prevoznik Rajaner upozorava da bi cene kratkih evropskih letova mogle značajno da porastu ako se visoke cene goriva zadrže do letnje sezone 2027. godine. Kompanija istovremeno upozorava da bi prevoznici sa manjom finansijskom zaštitom od promena cena goriva mogli biti prinuđeni da smanjuju broj letova.
Cena sirove nafte Brent u jednom trenutku dostigla je 97,04 dolara po barelu, dok su poremećaji na tržištu dodatno podigli troškove avionskog goriva. Za aviokompanije je to posebno osetljivo pitanje jer gorivo predstavlja jedan od najvećih pojedinačnih troškova poslovanja. Veći troškovi mogu se preliti na cene karata, ali i na odluke o tome koje linije i koliko često će biti održavane.
Gorivo postaje ključni rizik za prevoznike
Rajaner se nalazi u povoljnijoj poziciji od dela konkurencije jer je unapred ugovorio najveći deo svojih potreba za gorivom. Kompanija je zaštitila oko 80 odsto potrebnog kerozina po ceni od 67 dolara po barelu, čime je znatno smanjila neposredni uticaj tržišnog skoka. Takva strategija omogućava joj da lakše planira troškove dok su cene nafte nestabilne.
Situacija je drugačija za prevoznike koji imaju manji procenat goriva pokriven hedžingom. Oni su izloženi promenama tržišnih cena i mogu u kratkom periodu dobiti znatno veće operativne troškove. Ako se takav trend nastavi, smanjenje kapaciteta može postati jedan od načina da kompanije ograniče gubitke.
Poseban pritisak očekuje se tokom zimske sezone, kada je potražnja za putovanjima tradicionalno slabija na velikom delu evropskog tržišta. Prevoznici tada imaju manje prostora da povećane troškove goriva nadoknade većim brojem putnika. Zato bi neke kompanije mogle da smanje broj letova, ukinu pojedine rute ili odlože planirano širenje mreže.
Rajaner ide korak dalje upozorenjem da bi najugroženiji prevoznici mogli teško da prežive zimu ukoliko skupe energente ne prati dovoljno jaka potražnja. To ne znači da će talas bankrota nužno uslediti, ali pokazuje koliko je poslovni model niskotarifnih kompanija osetljiv na nagle promene troškova. Kod prevoznika koji rade sa malim maržama i velikim brojem letova, nekoliko nepovoljnih meseci može imati veliki uticaj na rezultat.
Rajaner smanjuje izloženost skupoj zimi
Rajaner uprkos pritisku očekuje da će poslovnu godinu završiti u plusu. Ipak, kompanija računa na nižu dobit posle oporezivanja u odnosu na prethodni rekordni rezultat. Za prevoznika koji posluje sa velikim brojem putnika, razlika između rekordne zarade i i dalje profitabilne godine pokazuje koliko promena troškova može uticati na poslovanje.
Kompanija je istovremeno korigovala planirani broj putnika za fiskalnu godinu koja se završava u martu 2027. godine. Cilj je smanjen sa 216 na 214 miliona putnika, što je deo šireg nastojanja da se ograniči izloženost skupljem gorivu tokom perioda slabije potražnje. Smanjenje kapaciteta može kratkoročno zaštititi profitabilnost, čak i ako znači sporiji rast.
Prema procenama kompanije, smanjenje zimskog reda letenja moglo bi da umanji gubitke u tom periodu za između 70 i 100 miliona evra. To pokazuje da se odluke o broju aviona i letova sve više donose ne samo prema potražnji već i prema očekivanim troškovima goriva. U avio-industriji kapacitet koji nije dovoljno popunjen može brzo postati značajan finansijski teret.
Istovremeno, Rajaner ne odustaje od rasta tokom letnje sezone. Kompanija očekuje približno 145 miliona putnika, što bi predstavljalo povećanje od više od pet odsto u odnosu na prethodnih 138 miliona. Upravo razlika između snažne letnje tražnje i slabije zimske sezone određuje prostor koji prevoznik ima za prilagođavanje poslovanja.
Putnici bi mogli prvi da osete posledice
Ako visoke cene goriva potraju, putnici bi posledice mogli da osete kroz skuplje avio-karte. Prevoznici mogu deo dodatnih troškova preuzeti na sebe, ali dugotrajno povećanje cena goriva otežava takvu strategiju. Posebno su osetljive kompanije koje posluju sa niskim cenama karata i zavise od velikog broja putnika.
Povećanje cena ne mora biti jednako na svim linijama. Rute sa visokom potražnjom pružaju prevoznicima veći prostor za korekciju cena, dok bi slabije linije mogle biti smanjene ili potpuno ukinute. Putnici bi zato mogli da vide kombinaciju skupljih karata i manjeg izbora letova, umesto samo jednog oblika poskupljenja.
Na konačnu cenu putovanja utiču i drugi troškovi, uključujući aerodromske takse, održavanje aviona, radnu snagu i troškove korišćenja vazdušnog prostora. Gorivo je ipak posebno važno zbog svoje izloženosti globalnom tržištu i brzih promena cena. Kada nafta naglo poskupi, efekat se kroz ugovore i nabavku goriva postepeno prenosi na poslovanje prevoznika.
Za evropsko tržište dodatni problem predstavlja neizvesnost oko budućih cena energije. Aviokompanije moraju da donose odluke o kapacitetima mesecima unapred, dok ne mogu sa sigurnošću znati kakva će cena goriva biti u trenutku kada ti letovi budu realizovani. Zbog toga hedžing goriva postaje važan alat za upravljanje rizikom, ali istovremeno ne može u potpunosti zaštititi kompaniju od dugotrajnih tržišnih poremećaja.
Zimski red letenja mogao bi da bude prelomna tačka
Zimska sezona biće posebno važna za evropske prevoznike koji već sada računaju kako da usklade kapacitete sa troškovima. Smanjenje broja letova može ograničiti gubitke, ali istovremeno smanjuje prihod i prisustvo kompanije na pojedinim tržištima. Zato je odluka o svakom avionu i liniji pitanje ravnoteže između popunjenosti, cene karte i troška goriva.
Rajanerova strategija pokazuje koliko unapred ugovoreno gorivo može da promeni položaj kompanije u periodu tržišnih turbulencija. Dok deo konkurencije mora gotovo odmah da reaguje na više ulazne troškove, irski prevoznik ima veću predvidljivost za najveći deo potreba. To mu daje dodatni prostor da održava profitabilnost i istovremeno pažljivije određuje gde će smanjiti kapacitete.
Ipak, zaštita od rasta cena goriva nije trajno rešenje. Ako se visoke cene zadrže dovoljno dugo, isteći će povoljniji ugovori, pa će i za kompanije koje su dobro zaštićene deo troška postepeno postati veći. Zbog toga će kretanje na tržištu nafte ostati jedan od ključnih faktora za planiranje evropskog avio-saobraćaja tokom narednih sezona.
Za putnike to znači da bi period izuzetno jeftinih avionskih karata mogao postati manje izvestan ukoliko se energetski troškovi zadrže na visokim nivoima. Prevoznici će morati da biraju između viših cena, manjeg broja letova i smanjenja drugih troškova. Rajanerovo upozorenje zato nije samo procena jedne kompanije, već signal koliko brzo promena cene goriva može da promeni računicu čitavog tržišta.
