Skandal u Oksfordu: akademska zajednica u Britaniji bila je decenijama u centru kontroverze zbog korišćenja pehara napravljenog od ljudske lobanje.
Ovaj ritual, koji je trajao sve do 2015. godine, otkrio je profesor Den Hiks u svojoj najnovijoj knjizi, gde istražuje duboko ukorenjenu kolonijalnu istoriju upotrebe ljudskih ostataka.
Pehar, izrađen od gornjeg dela ljudske lobanje, sa srebrnom ivicom i postoljem, koristio se za posluživanje pića na formalnim večerama u Voster koledžu, prestižnoj obrazovnoj instituciji. Prema Hiksovim istraživanjima, čak su i čokoladice počele biti servirane u ovom neobičnom peharu nakon što je počeo da propušta vino. Ovaj predmet, čije poreklo izaziva duboku uznemirenost, došao je na dnevni red tek kada su studenti i gosti koledža izrazili nezadovoljstvo njegovim korišćenjem.
Otkrivanje prošlosti
Hiks je obavio istraživanje i utvrdio da je lobanja, koja je bila pretvorena u pehar, potekla sa Kariba, verovatno od žene koja je bila prisiljena da živi kao robinja. Iako nije uspeo da otkrije identitet osobe kojoj je lobanja pripadala, analiza je pokazala da je stara oko 225 godina, a njeno poreklo najverovatnije potiče iz perioda britanskog kolonijalizma.
Ova knjiga, „Svi spomenici će pasti“, izazvala je široku pažnju jer je Hiks želeo da prikaže tamnu stranu kolonijalne prošlosti. On se fokusirao na to kako su žrtve kolonijalnog nasilja, čiji su životi postali deo britanskog kolonijalnog nasleđa, često izbrisane iz istorije.
Rasprava o nasleđu kolonijalizma
Debata o kolonijalnom nasleđu uglavnom se svodi na analiziranje istorije slavnih Britanaca i njihovog učešća u kolonizaciji, dok su se žrtve kolonijalnog sistema često zaboravljale. Profesor Hiks naglašava da je jedan od ključnih ciljeva njegove knjige da se osvetli upravo zaboravljeni identitet tih žrtava.
Kontroverze oko poseda
Pehar je deo privatne kolekcije Džordža Pit-Riversa, bivšeg studenta Oksforda, koji je predmet poklonio koledžu 1946. godine. Džordž Pit-Rivers je bio poznat po tome što je tokom Drugog svetskog rata bio interniran zbog svojih političkih stavova i simpatija prema fašističkom lideru Osvaldu Mozliju. Ovaj predmet je prethodno bio u vlasništvu njegovog dede, osnivača muzeja Pit Rivers, a kupio ga je na aukciji 1884. godine.
Javno priznanje i etičke dileme
Poslanica laburista Bel Ribeiro-Adi izjavila je da je „gnusno pomisliti“ kako su privilegovani akademici, uživajući u bogatstvu stečenom kroz kolonijalnu eksploataciju, sedili i pili iz lobanje robinje, čije je telo bilo prisiljeno da služi britanskom kolonijalizmu. Takođe, portparol koledža Voster je naglasio da je rukovodstvo odlučilo da pehar bude pohranjen u arhivu, gde više neće biti dostupan javnosti, uz isticanje da je ovo pitanje rešeno na etički način.
Ova kontroverza nije jedini slučaj takvog ponašanja. Hiks je u svojoj knjizi pomenuo još mnoge primere kada su Viktorijanci izlagali ljudske lobanje u svojim domovima ili ih poklanjali muzejima, što samo potvrđuje duboku povezanost britanske elite sa kolonijalnim nasiljem.
Šta donosi budućnost?
Iako je koledž u Oksfordu rešio da ukloni ovaj predmet iz javne upotrebe, pitanje kolonijalnog nasleđa i dalje ostaje otvoreno. Ukazuje na važnost istraživanja, priznavanja i suočavanja s prošlim greškama u cilju stvaranja pravednijeg i jednakog društva.
