Kako optimalni rok za setvu pšenice kuca na vrata, srpski ratari pripremaju se za jedan od najvažnijih poslova u poljoprivredi, i to uprkos brojnim izazovima. Suša i klimatske promene značajno su uticale na niske prinose, pa mnogi poljoprivrednici nisu uspeli da pokriju ni osnovne troškove proizvodnje.
Suša, hladnoća i skupi resursi
Nakon nedavne kiše i zahlađenja, oranice moraju još malo da se prosuše kako bi se zemljište ugrejalo i omogućilo početak setve. Ipak, poljoprivrednici se suočavaju sa starim problemima – skupim semenom i veštačkim đubrivom, što mnoge primorava da smanje troškove i izostave upotrebu deklarisanog semena ili kvalitetnu pripremu zemljišta.
Prema podacima organizacije „Žita Srbije”, ove jeseni očekuje se da će površine zasejane pšenicom biti manje nego prethodne godine, i to na oko 500.000 hektara.
Ratarima setva sve skuplja
Vlada Višić, poljoprivrednik iz Stare Pazove, istakao je da trenutni paritet cene semena i merkantilne pšenice nije povoljan: za kilogram semena pšenice, potrebno je izdvojiti čak tri kilograma merkantilne pšenice. Cena veštačkog đubriva varira od 47 do 86 dinara po kilogramu.
Dok je paritet bio povoljniji, imalo je smisla sejati sertifikovano seme, ali sada to više nije slučaj. Cena pšenice je izuzetno niska – oko 20 dinara po kilogramu – i ne isplati se ulagati u punu agrotehniku i mašinsku obradu – kazao je Višić.
On planira da setvu obavi kombinovano, koristeći pola deklarisanog semena, a pola sopstvenog, na istoj površini kao prošle godine.
Očekivanja poljoprivrednika u Banatu
Poljoprivrednik iz Perleza, Voja Malbaša, planira da poseje pšenicu na sličnim površinama kao i prethodne godine, ali neće započeti setvu pre 15. oktobra, očekujući dodatne padavine.
Sejaću pšenicu, ali uz minimalne troškove za agrotehniku i mašinsku obradu. Cena pšenice je već tri godine izuzetno niska i ne pokriva troškove proizvodnje. Ipak, moram da sejem jer živim od poljoprivrede, ali seme neću kupovati, imam svoje – izjavio je Malbaša.
Oprez u Bačkoj
Jedan od retkih poljoprivrednika koji planira da seje pšenicu sa deklarisanim semenom jeste Predrag Zarić iz Bačkog Gradišta. Iako su troškovi veliki, odlučio je da reskira, oslanjajući se na državna obećanja da će do kraja godine biti isplaćeno 17.000 dinara po hektaru za sertifikovano seme.
Mašinsku pripremu sam već završio, ali neću žuriti sa setvom pre 20. oktobra kako se pšenica ne bi prerano bokorila – rekao je Zarić, dodajući da se zadužio za veštačko đubrivo koje će platiti nakon žetve.
