Smrt nije kraj?

Rak, srčane bolesti, dijabetes… iako su se načini lečenja mnogih bolesti razvijali, ishod ostaje isti. Međutim, prema rečima dr Sama Parnija, vanrednog profesora medicine na Medicinskom centru Langone Univerziteta u Njujorku, naše razumevanje smrti je fundamentalno pogrešno. On tvrdi da smrt nije kraj, već „reverzibilno stanje”.

Parnija, koji se već 30 godina bavi istraživanjem granica života i smrti, postao je vodeći stručnjak u oblasti vaskrsenja. Njegova glavna misija je promeniti naš pogled na život i smrt.

„Možete da preokrenete smrt, i to nije samo maštarija, već stvarnost,” ističe 52-godišnji lekar, napominjući da su ljudi nekada mislili da nikada neće moći da lete, a kamoli da putuju u svemir. Danas je to realnost. Tako, smatra Parnija, moramo promeniti način na koji razmišljamo o smrti – ona nije trenutak kada sve prestaje.

Preokretanje smrti kao nova naučna granica

Parnija naglašava da smrt treba posmatrati kao proces povrede, a ne kao kraj. U svojoj knjizi „Lucidno umiranje“, on donosi ubedljive dokaze da je oživljavanje mrtvih moguće, tvrdeći da je umiranje društvena konvencija koja se ne slaže sa naučnim činjenicama.

Jedan od dokaza koji Parnija iznosi jeste statistika iz 2012. godine, kada je stopa reanimacije nakon srčanih zastoja u njegovoj bolnici u Njujorku bila 33%, u poređenju sa američkim prosekom od 16%. On veruje da je njegov tim jedini na svetu koji koristi posebne koktele lekova, poput onih koji se koriste za očuvanje svinjskih organa nakon reanimacije, što je značajno poboljšalo preživljavanje.

Spasavanje mozga satima nakon smrti

Dr Parnija takođe tvrdi da se mozak može očuvati satima, pa čak i danima nakon zastoja srca. U jednom slučaju, otkriveno je da moždane ćelije zadržavaju punu funkciju čak 48 sati nakon što su uklonjene iz tela osobe.

Iako ove ideje zvuče revolucionarno, dr Parnija veruje da one pružaju nadu i ukazuju na vrednost života. On naglašava da nisu svi kandidati za preokretanje smrti – osobe sa višestrukim zatajenjem organa možda nisu prikladne za produženje života. Ipak, on smatra da se u mnogim slučajevima prerano odustaje od pacijenata koji su inače dobrog zdravlja.

„Potrebno je samo da neko ode u operacionu salu, pronađe gde je rana, zašije je i vrati krv u telo“, objašnjava dr Parnija.

Smrt nije kraj?

Parnija ne veruje da bi svi koji umru trebalo da budu vraćeni u život, ali smatra da je vreme da preispitamo naš odnos prema smrti. „Zašto bih ostao mrtav, ako bi me sutra zadesio srčani udar? To više nije neophodno“, kaže Parnija, dodajući da se ove ideje ne bi trebale smatrati jezivim, već kao pune nade i vere u život.