Jedan od najposećenijih gradova na Mediteranu odlučio je da povuče radikalan potez – turisti će uskoro plaćati i do 15 evra po noći samo na ime boravišne takse. Odluka dolazi u trenutku kada lokalne vlasti pokušavaju da obuzdaju rastuću stambenu krizu i smanje pritisak masovnog turizma na gradsko jezgro.
Regionalni parlament u Barselona usvojio je zakon kojim se značajno povećava porez na turistički smeštaj, posebno u segmentu privatnog najma. Kako prenosi Reuters, taksa za goste koji borave u apartmanima i drugim oblicima kratkoročnog smeštaja biće udvostručena – sa dosadašnjih 6,25 na maksimalnih 12,5 evra po noći.
Ovaj potez deo je šire strategije kojom gradske i regionalne vlasti planiraju da do 2028. godine u potpunosti ukinu kratkoročni turistički najam. Cilj je jasan: vratiti stanove lokalnom stanovništvu i stabilizovati tržište nekretnina.
U gradu koji godišnje primi oko 15,8 miliona posetilaca, poruka je nedvosmislena – masovni turizam više neće biti privilegovan na račun lokalne zajednice.
Koliko će turisti zaista plaćati
Od aprila, gosti hotela plaćaće između 10 i 15 evra po noći, u zavisnosti od kategorije objekta. U hotelima sa četiri zvezdice, koji čine gotovo polovinu ukupnog hotelskog kapaciteta u gradu, dve noći boravka mogle bi biti skuplje za više od 45 evra samo zbog takse.
U luksuznim hotelima sa pet zvezdica, boravišna taksa dostiže maksimalnih 15 evra po noćenju, čime Barselona postaje jedan od evropskih gradova sa najvišim turističkim nametima. Taksa za putnike na kruzerima za sada ostaje šest evra, iako su i oni često predmet kritika zbog kratkotrajnog, ali intenzivnog pritiska na infrastrukturu.
Za porodicu koja ostaje tri ili četiri dana, dodatni trošak može značiti i više stotina evra, posebno u sezoni kada su cene smeštaja već na vrhuncu. Time se postavlja pitanje – da li će novi iznosi obeshrabriti deo turista ili će Barselona, uprkos svemu, ostati nezaobilazna destinacija?
Ekonomski analitičari procenjuju da će veći deo posetilaca ipak prihvatiti više cene, s obzirom na snažan brend grada, bogatu kulturnu ponudu i status globalne turističke ikone.
Stanovanje u fokusu političke odluke
Lokalne vlasti naglašavaju da će 25 odsto prikupljenih sredstava biti usmereno direktno na finansiranje pristupačnog stanovanja. U gradu u kojem su kirije poslednjih godina porasle dvocifrenim stopama, pitanje stanovanja postalo je centralna politička tema.
Kratkoročni najam preko digitalnih platformi doveo je do smanjenja ponude dugoročnih stanova, dok su cene zakupa za lokalno stanovništvo dostigle nivoe koji mnogima postaju nedostižni. Upravo zato vlasti tvrde da je povećanje taksi samo prvi korak u širem planu regulacije tržišta.
„Moramo pronaći ravnotežu između turizma kao motora ekonomije i prava građana na dostupan dom“, poručuju predstavnici regionalne administracije. U pozadini ove izjave stoji rastuće nezadovoljstvo stanovnika koji smatraju da je grad postao preskup za sopstvene građane.
Istovremeno, hotelijeri upozoravaju da bi preterano opterećenje moglo smanjiti konkurentnost destinacije u odnosu na druge mediteranske gradove.
Podeljene reakcije turista i privrede
Reakcije su, očekivano, podeljene. Deo turista smatra da je boravak u Barseloni već dovoljno skup i da dodatne takse predstavljaju nepotrebno opterećenje. Drugi, pak, ističu da je razumljivo da grad koji trpi posledice prekomernog turizma traži održiv model finansiranja.
Lokalno stanovništvo u velikoj meri podržava strožu regulaciju, ali mnogi upozoravaju da sama taksa neće rešiti duboko ukorenjen problem nestašice stanova. Potrebne su, kako ocenjuju urbanisti, i sistemske mere u oblasti planiranja, poreza na prazne nekretnine i kontrole izdavanja dozvola.
Turizam u Barseloni generiše milijarde evra godišnje i zapošljava desetine hiljada ljudi, što znači da svaka promena politike ima šire ekonomske posledice. Upravo zato naredni meseci biće test da li je moguće uspostaviti model u kojem grad ostaje otvoren za svet, ali ne na štetu sopstvenih građana.
Dok se letnja sezona približava, jedno je sigurno – era jeftinog boravka u srcu Katalonije polako se završava, a novi cenovnik mogao bi postati presedan i za druge evropske metropole suočene sa sličnim izazovima.
