27. maj je dan sećanja na hrabrost i nepokolebljivu veru jednog mučenika koji je svojim životom pokazao snagu hrišćanske vere
Isidorova nepokolebljiva vera u teškim vremenima
Pravoslavna crkva svake godine 27. maja obeležava dan Svetog mučenika Isidora, čija priča ostrašćene vere i predanosti Hristu i danas inspiriše vernike širom sveta. Rođen na grčkom ostrvu Hios, Isidor je kao mladić bio primoran da se pridruži rimskoj vojsci u vreme cara Dekija, kada su hrišćani trpeli velike progone u Rimskom carstvu.
Iako je bio deo vojske, Isidor je ostao čvrsto posvećen veri. Živeo je povučeno, posvećujući se molitvi, postu i dobrim delima, što ga je činilo drugačijim među vojnicima. Kada je otkriven kao hrišćanin, suočen je sa strašnim izborom — odricanje od Hrista ili okrutna kazna.
Njegove reči koje su odjeknule kroz vekove glasile su:
„Ako mi i ubiješ telo, nad dušom mojom nemaš vlasti. Ja imam jedinog istinitog Boga – Isusa Hrista – koji i sada u meni živi i posle smrti će biti sa mnom.“
Muke koje nisu zaustavile njegov glas
Mučitelji nisu mogli da slome Isidorovu volju. Nakon brutalnog bičevanja volovskim žilama, poseban je bio čin odsecanja njegovog jezika, u pokušaju da ga ućutkaju. Međutim, desilo se nešto što niko nije mogao da očekuje — Isidor je, uprkos tome što je ostao bez jezika, nastavio da slavi i ispoveda Hrista.
Ova pojava je zapanjila njegove mučitelje, posebno vojvodu koji je naredio mučenje. U trenutku kada je video da Isidor i bez jezika ne prestaje da govori o veri, vojvoda je neočekivano ostao bez reči, izgubivši sposobnost da išta kaže. Nije mogao da nastavi mučenje, pa je na kraju naredio da mučenik bude pogubljen mačem 251. godine.
Vernost do kraja
Isidorov saborac, prijatelj Amonije, hrabro je uzeo njegovo telo i tajno ga sahranio. Zbog ove hrabre geste, i Amonije je doživeo mučeničku smrt.
Priča o Svetom Isidoru ostaje simbol vere koja ne može biti ugušena ni u najtežim trenucima, vera koja ne prestaje da govori ni onda kada joj je oduzet glas.
Zato se ovaj dan u pravoslavnim domovima širom Srbije i sveta posvećuje tišini i molitvi, kao sećanje na mučeništvo i nepokolebljivost jednog svetitelja.
„Njegova vera je svetionik za sve nas koji ponekad sumnjamo i plašimo se, ali moramo znati da istinska snaga dolazi iznutra, iz vere i ljubavi prema Bogu,“ ističu sveštenici.
