Veštačka inteligencija već godinama izaziva podeljene reakcije u poslovnom svetu, ali novo istraživanje iz Nemačke pokazuje da zabrinutost više nije usmerena samo ka običnim zaposlenima. Sve veći broj ljudi sada veruje da bi upravo rukovodioci i menadžeri mogli postati među prvima koje će tehnologija učiniti manje potrebnim.
Prema istraživanju digitalnog udruženja Bitkom, čak 29 odsto zaposlenih Nemaca smatra da bi veštačka inteligencija mogla uspešno da obavlja posao njihovih nadređenih. Ta brojka pokazuje koliko se percepcija rada promenila za samo nekoliko godina. Nekada se smatralo da su kreativnost, donošenje odluka i organizacija tima oblasti koje tehnologija ne može lako da zameni, ali razvoj savremenih AI sistema ozbiljno menja tu pretpostavku.
Posebno je zanimljivo što se poverenje u sposobnosti veštačke inteligencije ne odnosi samo na administrativne zadatke. Mnogi zaposleni danas veruju da AI može da analizira podatke, procenjuje rizike, organizuje radne procese, pa čak i vodi sastanke efikasnije nego pojedini menadžeri. U velikim kompanijama automatizovani sistemi već određuju rasporede rada, analiziraju produktivnost i predlažu poslovne strategije. Istovremeno, raste osećaj nesigurnosti među zaposlenima širom Evrope. Stručnjaci upozoravaju da ulazak AI alata u svakodnevno poslovanje ne znači samo tehnološki napredak, već i duboku transformaciju tržišta rada. Pitanje više nije da li će se poslovi menjati, već koliko brzo će ljudi morati da se prilagode novim pravilima.
Zaposleni primećuju da kompanije već smanjuju broj radnih mesta
Istraživanje Bitkoma pokazalo je da zaposleni ne govore o hipotetičkoj budućnosti, već o promenama koje već vide u sopstvenim kompanijama. Oko 22 odsto ispitanika navelo je da se pojedina radna mesta više ne popunjavaju nakon odlaska zaposlenih ili se potpuno ukidaju zahvaljujući automatizaciji i novim digitalnim alatima.
Za mnoge radnike to stvara osećaj neizvesnosti koji se dodatno pojačava svakodnevnim vestima o napretku veštačke inteligencije. U poslednjih godinu dana veliki broj međunarodnih kompanija počeo je da eksperimentiše sa AI sistemima za korisničku podršku, analizu dokumenata, marketing i ljudske resurse. Poslovi koji su do skoro zahtevali čitave timove sada se u pojedinim sektorima završavaju uz pomoć nekoliko zaposlenih i jednog naprednog softvera.
Skoro četvrtina ispitanika u Nemačkoj smatra da bi i njihov sopstveni posao mogao biti zamenjen AI tehnologijom. Taj podatak pokazuje koliko se promenila psihologija tržišta rada. Ranije su radnici uglavnom strahovali od ekonomskih kriza ili otpuštanja zbog smanjenja troškova, dok danas mnogi veruju da bi ih mogao zameniti algoritam koji radi brže, jeftinije i bez odmora. Ipak, stručnjaci ističu da potpuna automatizacija nije realna za sve profesije. Poslovi koji zahtevaju empatiju, kompleksnu komunikaciju, fizičku prisutnost ili kreativno rešavanje nepredvidivih problema i dalje ostaju teško zamenjivi. Upravo zbog toga mnoge kompanije pokušavaju da pronađu balans između ljudskog rada i AI sistema, umesto da potpuno eliminišu zaposlene.
Menadžeri pod pritiskom nove tehnološke ere
Posebnu pažnju izazvala je tvrdnja iz istraživanja da bi „ono što šef može, veštačka inteligencija već odavno mogla da radi“. Iako zvuči provokativno, ovakvo razmišljanje postaje sve prisutnije među zaposlenima koji svakodnevno koriste digitalne alate sposobne da analiziraju ogromne količine podataka za nekoliko sekundi.
U mnogim kompanijama AI već učestvuje u procesima koji su ranije bili isključivo odgovornost menadžmenta. Softver može da prati učinak zaposlenih, procenjuje profitabilnost projekata, predlaže optimizaciju troškova i automatski pravi izveštaje za upravu. U nekim sektorima sistemi čak analiziraju ton komunikacije zaposlenih kako bi procenili zadovoljstvo ili rizik od odlaska iz firme.
To menja i samu ulogu rukovodilaca. Menadžeri više nisu jedini izvor informacija i procena unutar kompanije, jer zaposleni sada često imaju pristup istim analitičkim alatima kao i njihovi nadređeni. Zbog toga deo stručnjaka smatra da će budući lideri morati mnogo više da razvijaju emocionalnu inteligenciju, sposobnost motivacije i strateško razmišljanje, dok će rutinski upravljački poslovi biti automatizovani. Istovremeno, pojavljuje se i nova vrsta pritiska. Rukovodioci sada moraju ne samo da upravljaju ljudima, već i da razumeju tehnologiju koja menja poslovne modele gotovo iz meseca u mesec. Kompanije koje ne uspeju da se prilagode rizikuju da zaostanu za konkurencijom koja agresivno uvodi AI sisteme u svakodnevno poslovanje.
Nemačka pokušava da pronađe odgovor na manjak radne snage
Iako veštačka inteligencija izaziva strah od gubitka poslova, nemački stručnjaci ističu da bi ona mogla postati i neophodno rešenje za ozbiljan problem nedostatka radne snage. Zbog starenja stanovništva i demografskih promena, Nemačka se već suočava sa manjkom zaposlenih u brojnim sektorima, od industrije do zdravstva i logistike.
Suzane Dehmel iz uprave Bitkoma ocenila je da će u narednim godinama u zemlji biti više posla nego dostupnih radnika, zbog čega će AI igrati ključnu ulogu u održavanju ekonomije. Prema njenim rečima, tehnologija ne bi trebalo da se posmatra isključivo kao pretnja, već i kao alat koji može rasteretiti zaposlene i povećati produktivnost. Podaci pokazuju da 38 odsto zaposlenih već ima pristup AI alatima preko svojih poslodavaca, dok ih 27 odsto te sisteme aktivno koristi u svakodnevnom radu. To znači da je tranzicija već počela i da će kompanije koje budu ignorisale ovaj trend teško ostati konkurentne na tržištu.
Istovremeno, stručnjaci upozoravaju da će naredne godine biti presudne za prilagođavanje društva novoj realnosti rada. Obuke zaposlenih, digitalna pismenost i transparentnost kompanija postaće ključni faktori za smanjenje straha i tenzija koje donosi AI revolucija. U suprotnom, tehnološki napredak mogao bi dodatno produbiti jaz između onih koji umeju da rade sa novim alatima i onih koji će teško pronaći svoje mesto u ekonomiji budućnosti.
