Rastuća učestalost šloga u Srbiji otkriva ozbiljne slabosti u prevenciji i zdravstvenoj edukaciji
Beograd – Moždani udari postaju tiha, ali sve prisutnija pretnja zdravlju građana Srbije, a slučaj ministra Darka Glišića koji je tokom gostovanja na televiziji doživeo šlog, ponovo je skrenuo pažnju javnosti na ozbiljnost i učestalost ove bolesti. Prema nezvaničnim podacima, čak 28.000 ljudi godišnje u Srbiji doživi moždani udar, a svakih 20 minuta jedan novi slučaj se zabeleži. Nažalost, na svakih sat vremena jedna osoba izgubi život.
Zlatni sat i važnost brze reakcije
Stručnjaci ističu da je ministar imao sreće jer mu je pomoć ukazana odmah na licu mesta, što je presudno kada je u pitanju moždani udar. „Kod šloga, vreme je mozak. Što ranije stigne do lekara, to su šanse za potpuni oporavak veće,” upozorava docent dr Marjana Vukićević, neurolog i v.d. direktora Specijalne bolnice „Sveti Sava”.
Prema njenim rečima, najveći izazov u Srbiji jeste kašnjenje pacijenata sa dolaskom u bolnicu, najčešće zato što ne prepoznaju simptome. Ako se terapija ne primi u roku od četiri i po sata, oštećenje mozga može biti nepovratno.
Simptomi na koje treba odmah reagovati su: oduzetost jedne strane tela, vrtoglavica, otežan govor, gubitak vida ili ravnoteže. U tim situacijama, trombolitička terapija može otvoriti zapušeni krvni sud i spasiti oštećeni deo mozga.
Ko je u riziku i zašto sve više mlađih oboleva
Moždani udar više nije bolest isključivo starijih, već se sve češće javlja i kod osoba između 40. i 60. godine, pa čak i mlađih. Ključni faktori rizika uključuju visok krvni pritisak, stres, nagle vremenske promene, kao i loše životne navike poput pušenja, fizičke neaktivnosti i neredovne ishrane.
Dr Radmila Šehić, dugogodišnja lekarka iz Zavoda za hitnu medicinsku pomoć, ističe: „Stres je tihi ubica. Često se dešava da do moždanog udara dođe nakon jake emocionalne reakcije ili naglog skoka pritiska.”
Poseban problem predstavlja hemoragijski šlog, kada dolazi do krvarenja u mozgu. Tada je oporavak teži, posebno ako je pogođena desna strana mozga, što često dovodi do gubitka govora i motornih funkcija.
Lečenje, rehabilitacija i život nakon šloga
Savremene metode omogućavaju sve više slučajeva oporavka, ali su pravovremena dijagnostika i terapija ključni. U teškim slučajevima, koristi se mehaničko uklanjanje tromba putem katetera, što se izvodi u specijalizovanim angio-salama.
Pacijenti koji prežive šlog ulaze u dug proces rehabilitacije i zahtevaju stalnu kontrolu pritiska, laboratorijske analize i redovne neurološke preglede. Ipak, mnogi ostaju sa trajnim posledicama – bilo u vidu otežanog govora, oduzetosti, ili psihičkih posledica poput depresije.
Da li nas očekuje zdravstvena kriza
Ovakvi slučajevi ukazuju na šire sistemske probleme, ne samo u zdravstvu, već i u načinu života građana. Stres, pritisak i ekonomska neizvesnost – sve su to faktori koji doprinose povećanom broju moždanih udara. S obzirom na to da se Srbija već nalazi pod pritiskom ekonomske stagnacije i sve izraženijeg rasta zdravstvenih troškova, pitanje je da li ćemo moći da izdržimo dodatni teret.
Ekonomista Ivana Milenković komentariše: „Zdravstveni problemi kao što je šlog ne utiču samo na pojedinca i njegovu porodicu, već i na širu ekonomsku stabilnost, jer se povećavaju troškovi lečenja, rehabilitacije i bolovanja.”
U kombinaciji sa trgovinskim deficitima širom EU i rastućom inflacijom, postavlja se pitanje: da li Srbija ide ka recesiji i koliki uticaj će imati opterećeni zdravstveni sistem na širu privredu?
Vreme će pokazati, ali jedno je jasno – preventiva, edukacija i zdrav način života nisu više lični izbor, već nacionalna potreba.
