Evropska komisija priprema novu analizu o ukidanju sezonskog računanja vremena, a pitanje je ponovo otvoreno posle godina zatišja
Još od 2018. godine javnost širom Evrope raspravlja o potencijalnom ukidanju pomeranja sata dva puta godišnje, a sada se to pitanje ponovo vraća na dnevni red Evropske komisije. Kako je najavio evropski komesar za transport Apostolos Cicikostas, tokom 2025. godine biće pokrenuta nova studija o posledicama i mogućnostima trajnog ukidanja letnjeg i zimskog računanja vremena.
Jedna članica EU inicirala novu analizu
Inicijativa za ponovno razmatranje ove teme potekla je od jedne države članice EU, koja je formalno zatražila dodatnu analizu pravnih i praktičnih aspekata ovakve reforme. Evropska komisija je odlučila da odgovori na taj poziv i najavila početak nove studije sledeće godine.
„Komisija intenzivno sarađuje sa državama članicama i predsedavajućim Savetom EU kako bi razmotrila sve posledice i izazove ukidanja pomeranja sata“, naveo je Cicikostas u odgovoru objavljenom na zvaničnom sajtu Evropskog parlamenta.
Podrška građana već postoji
Podsetimo, još 2018. godine skoro četiri miliona građana EU učestvovalo je u javnoj konsultaciji o ovom pitanju, a većina se izjasnila za ukidanje pomeranja vremena. Evropski parlament je godinu dana kasnije izglasao reformu, ali do njene primene nije došlo jer države članice nisu postigle saglasnost – neki su želeli trajno letnje, neki zimsko vreme, a neki su želeli da zadrže postojeći sistem.
„Bez jedinstvenog dogovora među članicama, Komisija nije mogla da nastavi sa implementacijom predloga“, navodi se u ranijim dokumentima EK.
Letnje i zimsko računanje vremena u praksi
Trenutni sistem funkcioniše tako što se poslednje nedelje marta prelazi na letnje računanje vremena, dok se krajem oktobra vraćamo na zimsko. Ova praksa uvedena je kako bi se uštedela energija i iskoristilo više dnevnog svetla, ali brojni stručnjaci tvrde da savremeni život više ne zavisi od takvog modela, te da pomeranje sata više šteti nego što koristi.
Kako bi ova odluka mogla uticati na Srbiju
Iako Srbija nije članica EU, već godinama prati pravila Unije kada je reč o prelasku na letnje i zimsko računanje vremena. Eventualna odluka Brisela o ukidanju pomeranja sata imala bi direktne posledice i kod nas, kako zbog usklađenosti avio-saobraćaja, trgovine i komunikacije, tako i zbog činjenice da većina naših građana živi i radi u državama članicama.
Profesor ekonomije iz Beograda objašnjava: „Ako EU ukine pomeranje sata, Srbija će morati da se odluči – da li da sledi taj primer i potpuno se uskladi sa evropskim partnerima ili da zadrži sopstveni sistem. U oba slučaja, biće potrebna široka javna rasprava i pravovremena priprema.“
Zdravstveni i društveni efekti pomeranja sata
Osim praktičnih i ekonomskih pitanja, sve češće se ukazuje i na negativne posledice po zdravlje ljudi koje prate promene vremena – poremećaji sna, umor, smanjena produktivnost i povećan rizik od saobraćajnih nezgoda tokom perioda prilagođavanja. Mnoge studije su pokazale da organizmu treba nekoliko dana, pa čak i nedelja, da se prilagodi novom režimu.
„Ove promene nisu prirodne za ljudski biološki sat. Ukidanje bi doprinelo stabilnosti svakodnevnog ritma kod miliona ljudi“, poručuje nemački neuropsihijatar Hans-Peter Vulf, čije analize su korišćene i u prethodnim razmatranjima EK.
Sledeći koraci
Nova studija koja će biti pokrenuta 2025. godine trebalo bi da pruži novu, ažuriranu sliku o posledicama potencijalnog ukidanja pomeranja sata. Evropski parlament biće redovno informisan o napretku, a očekuje se da bi preporuke mogle uslediti do kraja sledeće godine.
Da li će Evropa konačno odlučiti da se trajno opredeli za jedan sat i okonča višedecenijsku praksu „vrtanja kazaljki“? Odgovor bi mogao da stigne uskoro – a od njega će zavisiti i svakodnevica miliona ljudi, uključujući i nas u Srbiji.
