Predškolske ustanove širom Bosne i Hercegovine suočavaju se sa sve ozbiljnijim nedostatkom vaspitača, dok broj dece koja imaju potrebu za boravkom u vrtićima nastavlja da raste. Direktorima ustanova i lokalnim zajednicama sve je teže da pronađu kvalifikovane radnike, zbog čega se u pojedinim sredinama već govori o dugoročnim posledicama po kvalitet i dostupnost predškolskog obrazovanja.
Ono što je donedavno smatrano problemom pojedinih gradova ili kantona danas poprima mnogo šire razmere. Stručnjaci upozoravaju da se sa sličnim izazovima suočavaju gotovo sve sredine u Bosni i Hercegovini, ali i brojne države regiona. Zbog toga pitanje zapošljavanja vaspitača postaje jedna od ključnih tema u oblasti obrazovanja i socijalne politike.
Posebno zabrinjava činjenica da se potražnja za uslugama vrtića povećava iz godine u godinu. Sve veći broj roditelja oslanja se na institucionalnu brigu o deci zbog poslovnih obaveza, dok lokalne samouprave nastoje da prošire kapacitete kako bi odgovorile na rastuće potrebe stanovništva. Međutim, bez dovoljnog broja stručnih radnika, otvaranje novih grupa i objekata postaje znatno komplikovanije.
Na ovaj problem ukazano je i tokom međunarodne naučno-stručne konferencije posvećene ranom razvoju i predškolskom obrazovanju, održane u okviru Letnjeg univerziteta u Tuzli. Skup je okupio istraživače, profesore, studente i praktičare iz različitih zemalja regiona, a jedna od dominantnih tema bila je upravo sve izraženija kadrovska kriza u sektoru predškolskog vaspitanja.
Uloga vaspitača postaje sve zahtevnija
Savremeno društvo donelo je brojne promene koje su značajno proširile odgovornosti vaspitača. Njihov posao danas daleko prevazilazi tradicionalnu brigu o deci i podrazumeva aktivno učešće u njihovom emocionalnom, socijalnom i kognitivnom razvoju. Zbog toga stručnjaci smatraju da je značaj ove profesije često potcenjen u javnosti.
Razvoj digitalnih tehnologija, promenjeni obrasci komunikacije i drugačija porodična struktura stvaraju nove izazove sa kojima se najmlađi susreću već u ranom detinjstvu. Upravo zbog toga vrtići postaju mesta u kojima se ne pruža podrška samo deci, već i njihovim roditeljima. Vaspitači sve češće imaju ulogu partnera porodici u procesu odrastanja i razvoja deteta.
Stručnjaci naglašavaju da kvalitetno predškolsko obrazovanje predstavlja temelj za kasniji uspeh u školovanju. Brojna istraživanja tokom prethodnih godina pokazala su da deca koja prolaze kroz kvalitetne programe ranog obrazovanja lakše razvijaju socijalne veštine, samostalnost i sposobnost rešavanja problema. Zbog toga se nedostatak stručnog kadra ne posmatra samo kao organizacioni problem, već i kao pitanje dugoročnog razvoja društva.
Dodatni izazov predstavlja činjenica da mnogi mladi stručnjaci nakon završetka studija biraju druge profesije ili odlazak u inostranstvo. U uslovima kada su mogućnosti zapošljavanja šire nego ranije, predškolske ustanove često teško uspevaju da zadrže kadar, naročito u većim urbanim sredinama gde postoji veća konkurencija na tržištu rada.
Kontinuirano usavršavanje postaje neophodnost
Pored potrebe za većim brojem zaposlenih, stručnjaci ističu da je podjednako važno ulagati u njihovo profesionalno usavršavanje. Savremeni pristupi radu sa decom zahtevaju stalno praćenje novih pedagoških metoda, razvoj komunikacionih veština i razumevanje promena koje se dešavaju u društvu.
Nekada je stručno usavršavanje uglavnom podrazumevalo povremene seminare i obuke, dok se danas od profesionalaca očekuje kontinuiran proces učenja tokom cele karijere. Kvalitet rada u vrtićima sve više se povezuje sa sposobnošću zaposlenih da primene inovativne pristupe i odgovore na potrebe dece različitih razvojnih karakteristika.
Posebna pažnja posvećuje se razvoju sistema za osiguranje kvaliteta u predškolskom obrazovanju. Stručnjaci iz regiona rade na modelima koji bi omogućili efikasnije praćenje profesionalnog razvoja zaposlenih, kao i razmenu iskustava između ustanova. Takav pristup mogao bi doprineti podizanju standarda rada i većoj atraktivnosti same profesije.
Istovremeno, sve veći broj stručnjaka upozorava da ulaganje u edukaciju zaposlenih mora biti praćeno poboljšanjem uslova rada. Bez adekvatne podrške, mogućnosti napredovanja i stabilnih profesionalnih perspektiva, teško je očekivati da će dovoljan broj mladih ljudi odlučiti da svoju budućnost gradi upravo u predškolskom sektoru.
Srbija se suočava sa sličnim pritiscima
Trendovi prisutni u Bosni i Hercegovini nisu zaobišli ni Srbiju, gde broj dece uključene u sistem predškolskog obrazovanja ostaje veoma visok. Stotine hiljada mališana pohađaju vrtiće širom zemlje, a mreža ustanova poslednjih godina kontinuirano se širi kako bi odgovorila na potrebe porodica.
Sistem obuhvata veliki broj državnih i privatnih predškolskih ustanova, kao i hiljade objekata u kojima se svakodnevno realizuje vaspitno-obrazovni rad. Uprkos tome, tržište rada pokazuje da potražnja za vaspitačima i dalje postoji. Oglasi za zapošljavanje redovno se pojavljuju, što ukazuje da ustanove nastavljaju potragu za novim kadrovima.
Pritisak je naročito izražen u najvećim gradovima, gde interesovanje roditelja za upis dece često prevazilazi raspoložive kapacitete. Liste čekanja godinama predstavljaju jedan od pokazatelja neravnoteže između potreba stanovništva i mogućnosti sistema. Iako lokalne samouprave ulažu napore u izgradnju novih objekata i proširenje postojećih kapaciteta, problem nije moguće rešiti samo infrastrukturnim projektima.
Stručnjaci smatraju da će budućnost predškolskog obrazovanja u velikoj meri zavisiti od sposobnosti država da privuku i zadrže kvalitetne profesionalce. Ukoliko se trend manjka vaspitača nastavi, vrtići bi mogli da se suoče sa dodatnim opterećenjima, većim grupama dece i sve složenijim organizacionim izazovima.
Zbog toga se ulaganje u obrazovanje, profesionalni razvoj i status vaspitača sve češće opisuje kao jedno od najvažnijih pitanja za budućnost ranog obrazovanja u regionu.
