Vožnja bicikla do posla može biti jednostavan način da se svakodnevno kretanje uklopi u radni dan, a istraživanja ukazuju na njenu povezanost sa boljim fizičkim i mentalnim zdravljem, manjim brojem izostanaka i nižim zdravstvenim troškovima.
Kod ljudi koji bicikl voze oko 100 minuta nedeljno zabeležen je približno 10 odsto manji ukupni rizik od smrti, dok se redovna vožnja povezuje i sa manjim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, povišenog pritiska i dijabetesa tipa 2. Prednost je i u tome što za ovakvu aktivnost nije potrebno posebno vreme za trening, već se ona može spojiti sa odlaskom na posao.
Bicikliranje se povezuje sa manjim brojem izostanaka
Podaci iz više istraživanja ukazuju i na vezu između vožnje bicikla i manjeg broja dana provedenih na bolovanju. Istraživanje u Holandiji među oko 1.000 zaposlenih pokazalo je 15 odsto manje izostanaka kod onih koji su na posao išli biciklom, dok je istraživanje u Finskoj, sprovedeno na oko 28.000 zaposlenih od 2019. do 2022. godine, pokazalo osam do 12 odsto manje odsustava kod ljudi koji su biciklom prelazili najmanje 60 kilometara nedeljno.
Kod dugotrajnog bolovanja zabeleženo je smanjenje od 18 odsto, dok je jedno britansko istraživanje registrovalo oko jedan dan manje odsustva godišnje. Ovi rezultati pokazuju povezanost, ali sami po sebi ne dokazuju da bicikliranje direktno uzrokuje manje bolovanja.
Za poslodavce zato bicikliranje može imati značaj i izvan pitanja zdravlja zaposlenih. Bezbedan parking za bicikle, prostor za sitne popravke ili pomoć oko servisa mogu ukloniti praktične prepreke za svakodnevni dolazak na posao. Kod kratkih gradskih relacija bicikl istovremeno predstavlja prevoz i oblik fizičke aktivnosti, bez dodatnog vremena potrebnog za odlazak u teretanu ili na trening. Koliki će efekat imati zavisi od udaljenosti, infrastrukture, bezbednosti saobraćaja i mogućnosti da zaposleni takvu naviku održava tokom godine.
