Polen breze prevazišao je granične vrednosti i on je, kako kaže Mirjana Mitrović, rukovodilac grupe za monitoring alergenog polena u Agenciji za zaštitu životne sredine više od 7 puta veći u odnosu na graničnu vrednost.
Granična vrednost polena breze je 60 zrna u kubnom metru, a kako Mirjana Mitrović kaže u jednom danu je izmereno čak 444.
Prema njenim rečima, pored polena breze, prisutni su i drugi poleni drveća, koji, takođe, nekim danima budu prekogranični, a počela je i trava.
Najviše muke sa brezom i platanima
Podseća da breza ima najveći alergeni potencijal u ovo doba godine, odnosno među drvećem.
– Ako je granična vrednost 60, jasno je koliko je 444 preko nje, a tolika vrednost je izmerena 30. marta. Zrno breze ima najveći alergeni potencijal. Kiša ga je u nedelju malo oborila, ali ona nastavlja da raste i sigurno će još jedno desetak dana, osim ako kiša ne padne. Pored breze, prisutni su i polen javora, graba, tise, čempresa… I oni su pojedinim danima preko graničnih vrednosti. Pojavljuju se i bukva, jasen, orah, dud, četinari i poneka trava. Tu je još i topola, hrast, vrba – navodi Mirjana Mitrović.
Kako ublažiti tegobe
- samo kratkotrajno provetravajte
- ne izlazite van kuće po vetrovitom vremenu
- često se umivajte
- češće perite kosu
- često menjajte garderobu
- kad dođete s ulice, skinite svu odeću, istresite napolju i odložite u orman ili stavite na pranje
- veš perite češće, ali gledajte da ga ne sušite napolju
- istresajte posteljinu
- sklonite se iz okruženja u kome raste uzročnik alergije
Dodaje da u Beogradu, tačnije u Novom Beogradu, problem prave platani, gde je bilo nemoguće prebrojati koliko je bilo polenovih zrna.
– U tom smislu se razlikuju novobeogradska i stanica na Zvezdari. Tu su još i brest i vrbe, dakle još petnaestak polenovih zrna koji unakrasnim reakcijama pogoršavaju sliku. Pritom, prisutno je i zagađenje iz vazduha, pa ovaj pesak iz Sahare što je došao. Znači, izgubili smo oči da bismo prepoznali i razvrstali sve polene – kaže naša sagovornica.
Ona podseća na to da je za ambroziju granična vrednost 30 polenovih zrna u kubnom metru, dok je za sve ostale 60.
– Ima ljudi kao ja, koji, na primer, kada je o ambroziji reč, reaguju i na 8 polenovih zrna po kubnom metru vazduha. Ko nije alergičan, neće da reaguje ni na 1.000. Dešavalo se, pokazuju naši izveštaji, da nam je ambrozija 98 dana prisutna, a nije svejedno da li ste izloženi polenu 5 dana ili 20 do 30 dana u kontinuitetu, i to preko graničnim vrednostima – napominje Mirjana Mitrović.
Ne pomaže selidba, osim na sever
S obzirom na to da je u toku period cvetanja drveća, prema rečima naše sagovornice, alergični gotovo da nemaju mesto da potraže spas. Dodaje i da svojim aktivnostima pravimo greške i doprinosimo alergiji.
– Ljudi sade brezu u svoje, ili u dvorište nekog vrtića ili škole, umesto kajsiju ili neku drugu voćku, koja nije alergen jer se oprašuje insektima. Takođe, mi sada već moramo da reagujemo, i napravimo plan o uništavanju korova i ambrozije. Ona već krajem aprila, početkom maja treba da ima prvo košenje, a tri do četiri akcije uništavanja pre nego što korovi procvetaju, dignu u polenu, vazduhu i tako dalje – kaže Mirjana Mitrović.
Za vikend je najavljena temperatura i preko 30 stepeni, a sagovornica podseća da svaka temperatura do 30 stepeni odgovara brezi.
– Iznad 33, 34 stepena ona smanjuje svoju aktivnost, zato što biljka ima pametan organizam. Međutim, temperatura oko 30 stepeni njoj odgovara, i gde god da se ode, alergičnim ljudima neće prijati – podseća Mirjana Mitrović iz Agencije za zaštitu životne sredine.
