Pregovori između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država o trgovinskom sporazumu ulaze u završnu fazu, a poslednje informacije ukazuju na mogućnost dogovora o uvođenju carinskih dažbina na evropsku robu u SAD u iznosu od 15 odsto, umesto ranije najavljenih 25 odsto, prenosi Fajnenšel Tajms. Ovaj potez mogao bi znatno da ublaži trenutne tenzije u transatlantskoj trgovini.
Sporazum sa Japanom kao model
Američki predsednik Donald Tramp je nedavno postigao sličan trgovinski dogovor sa Japanom, što je podstaklo optimizam da bi i sa EU mogao biti dogovoren kompromisni aranžman koji bi zadovoljio obe strane. Takav sporazum predstavlja svojevrsni balans između zaštite domaće proizvodnje u SAD i održavanja snažnih ekonomskih veza sa ključnim trgovinskim partnerima.
Pritisak unutar EU zbog mogućih mera protiv SAD
Međutim, prema izveštajima Rojtersa, sve veći broj država članica EU, uključujući Nemačku, razmatra uvođenje širokih protumera ukoliko se sporazum ne postigne. Te mere bi omogućile Evropskoj uniji da cilja ne samo američke proizvode već i usluge, čime bi potencijalno mogla da utiče na sektor američke ekonomije na višem nivou.
Evropski komesar za trgovinu, Maroš Šefčovič, upozorio je ranije da bi američke carine od čak 30 odsto gotovo potpuno blokirale transatlantsku trgovinu, što bi imalo ozbiljne posledice po obe strane.
Kako se ova situacija reflektuje na Srbiju?
Iako Srbija nije direktni učesnik u ovim pregovorima, promene u trgovinskim odnosima između EU i SAD mogu imati posredan uticaj na našu ekonomiju, s obzirom na važnost izvoza i uvoznih lanaca koji su povezani sa evropskim tržištem.
Srbija je deo CEFTA sporazuma i ima potpisane bilateralne trgovinske sporazume sa mnogim zemljama, uključujući i SAD, ali trenutno naša zemlja ne podleže američkim carinama koje se uvode na proizvode iz EU.
Međutim, u slučaju da SAD proširi carinske mere na zemlje koje nemaju bilateralni sporazum sa njima, srpski proizvođači bi mogli biti pogođeni carinom koja bi, prema trenutnim procenama, mogla biti slična evropskoj stopi — oko 15 odsto na određene proizvode.
To bi posebno moglo uticati na izvoz poljoprivrednih proizvoda, prehrambene industrije i metaloprerađivačke industrije, sektore koji su među najvažnijima za srpsku ekonomiju i čiji su glavni kupci upravo evropsko i američko tržište.
Šta očekivati od trgovinskog sporazuma?
Ukoliko se dogovor postigne, to bi moglo ublažiti pritiske na evropske izvoznike, smanjiti tenzije i otvoriti prostor za dalju saradnju između dve najveće ekonomske sile sveta. Ipak, stručnjaci upozoravaju da će trgovinski odnosi i dalje biti podložni političkim tenzijama i tržišnim fluktuacijama.
„Smanjenje carinskih stopa sa 25 na 15 procenata bilo bi značajan signal da obe strane žele da održe konstruktivan dijalog i zajednički rade na stabilnosti tržišta,“ ocenjuje ekonomista iz Beograda.
Pregovori EU i SAD još jednom potvrđuju koliko su trgovinski odnosi složeni i koliko je potrebna diplomatija da bi se sačuvali važni ekonomski interesi. Srbija, kao deo evropskog prostora, ima zadatak da pažljivo prati ove procese i prilagođava svoje strateške ciljeve kako bi iskoristila moguće prednosti i umanjila rizike.
