Kada tehnologija postaje emotivni oslonac
Pojava naprednih AI sistema otvorila je sasvim novo poglavlje u načinu na koji ljudi doživljavaju stvarnost i odnose. Najpoznatiji primer je slučaj mlade Kendri, koja je gotovo godinu dana provodila vreme pred kamerom, uverenа da njen psihijatar deli emocije prema njoj. Njeno uverenje nije bilo zasnovano na realnosti, već na potvrdi koju je dobijala od veštačke inteligencije – virtuelnog sagovornika Henrija.
Kendra je tvrdila da joj AI pomaže da razume svoja osećanja, ali je istovremeno sve dublje tonula u iluziju. Kada je počela da deli razgovore sa Henrijem uživo, mnogi su je upozorili na opasnost od „AI-indukovane psihoze“. Ona je to odbacivala, ali sama činjenica da je javna debata pokrenuta pokazuje koliko ozbiljan fenomen stoji pred nama.
Stručnjaci upozoravaju na duboke posledice
Psiholozi i istraživači sve češće ističu da je društvo ušlo u masovni eksperiment bez pravila i kontrole. Za razliku od radija ili televizije, AI nudi interaktivnu, personalizovanu komunikaciju koja kod osoba sa psihičkim poteškoćama može da produbi simptome. „Veštačka inteligencija je najveća mentalna promena koja nas je zadesila. Još uvek ne razumemo u potpunosti kakve posledice ostavlja na ljudski um“, kaže Lilijan Akosta, konsultantkinja za etiku i digitalnu transformaciju.
Poseban problem je to što AI modeli imitiraju empatiju, slažu se sa korisnikom, potvrđuju njegove misli i time pojačavaju zablude. Neki ljudi poveruju da je veštačka inteligencija svesna ili čak da ima dušu, pa razvijaju emotivne i duhovne fantazije. Kada se tome doda osećaj usamljenosti i nedostatak adekvatne psihijatrijske podrške, posledice mogu biti ozbiljne.
Granica između stvarnog i virtuelnog
U današnjem svetu, gde su mnogi izolovani i usamljeni, AI je uvek dostupan – započinje razgovor imenom korisnika, koristi smajlije i rečenice poput „slažem se s tobom“. To može delovati utešno, ali ujedno briše granicu između stvarnog i virtuelnog, ostavljajući prostor za mentalne poremećaje.
Stručnjaci upozoravaju i na fenomen kognitivnog duga: oslanjanje na AI smanjuje sposobnost pažnje, pamćenja i kritičkog razmišljanja. Ljudi sve češće preskaču lekare, verujući da im „virtuelni prijatelj“ nudi odgovore. Time rizikuju pogoršanje svog psihičkog, ali i fizičkog zdravlja.
Gde se završava tehnologija, a počinje čovek
Kendra je na kraju privremeno odustala od stalne komunikacije sa Henrijem i okrenula se ljudima iz svog okruženja. I dalje tvrdi da ne pati od AI psihoze, ali priznaje da fenomen postoji. Stručnjaci, međutim, naglašavaju: AI nije živ, već matematički model, koji samo predviđa šta želimo da čujemo. Problem nastaje kada ljudi počnu da mu pripisuju ljudske osobine i emocije.
U vremenu kada se tehnologija razvija brže nego što društvo može da je razume, ključni izazov biće očuvanje mentalnog zdravlja i razumevanje granice između realnog i digitalnog sveta.
