Troškovi grejanja tokom zime u Srbiji mogu znatno da se razlikuju u zavisnosti od energenta, veličine stambenog prostora i njegove izolacije. Prema dostupnim procenama, grejanje stana od 60 kvadrata inverter klimama može da košta između 50.000 i 75.000 dinara za šest meseci, dok direktno zagrevanje električnim grejalicama i kotlovima može da premaši 250.000 dinara. Razlika pokazuje koliko izbor sistema može da utiče na kućni budžet.
Ipak, najpovoljnije rešenje ne može da se odredi samo na osnovu jedne računice. Na potrošnju utiču spoljne temperature, energetska efikasnost uređaja i količina toplote koju stan gubi kroz zidove, prozore i krov. Važno je uzeti u obzir i troškove nabavke, ugradnje i održavanja opreme.
Koliko košta grejanje inverter klimom
Prema procenama koje je objavila Radio-televizija Vojvodine, grejanje stana od 50 kvadrata inverter klimama tokom šest meseci moglo bi da košta između 41.700 i 62.500 dinara. Za stan od 60 kvadrata procenjeni trošak iznosi od 50.000 do 75.000 dinara, dok bi za kuću od 100 kvadrata mogao da dostigne između 83.300 i 125.000 dinara. Reč je o okvirnim iznosima, a stvarni računi zavise od uslova u kojima uređaj radi.
Inverter klima može da bude ekonomična jer prenosi toplotu iz spoljašnjeg vazduha u prostor, umesto da električnu energiju koristi samo za direktno zagrevanje. Međutim, efikasnost zavisi od modela i spoljne temperature, pa potrošnja može da poraste tokom hladnijih dana. Za dobre rezultate važni su pravilan izbor snage uređaja i redovno održavanje.
Ušteda zavisi i od izolacije doma i načina korišćenja klime. U prostorijama koje brzo gube toplotu uređaj mora duže da radi kako bi održao željenu temperaturu. Zato pre kupovine treba proceniti karakteristike stana ili kuće, umesto da se odluka zasniva samo na očekivanom računu.
Daljinsko grejanje plaća se tokom cele godine
Prema cenovniku Novosadske toplane, daljinsko grejanje koje se obračunava prema površini stana iznosi 133,65 dinara po kvadratnom metru mesečno, sa PDV-om. Za stan od 50 kvadrata to je približno 6.683 dinara mesečno, odnosno oko 80.190 dinara godišnje, pod uslovom da cena ostane nepromenjena. Za razliku od procena za inverter klime, koje obuhvataju šest meseci grejne sezone, ovaj iznos raspoređen je na svih 12 meseci.
Zbog toga je važno da se troškovi porede za isti vremenski period. Daljinsko grejanje omogućava korisnicima da ne brinu o nabavci goriva i održavanju sopstvenog kotla, ali im obračun prema kvadraturi ostavlja manje mogućnosti da direktno utiču na mesečni račun. Uslovi i cene razlikuju se od grada do grada, pa je za preciznu procenu neophodno proveriti lokalni cenovnik.
Kod izbora sistema grejanja treba uzeti u obzir i praktičnost. Za neke porodice važniji su ravnomerno zagrevanje i jednostavno korišćenje, dok je drugima presudan što niži trošak. Najpovoljnije rešenje zavisi od ukupnog godišnjeg izdatka, a ne samo od iznosa jednog mesečnog računa.
Gas, drva i pelet donose različite izdatke
Prema ranijoj računici Agencije za energetiku Srbije, grejanje prosečno izolovanog stana od 60 kvadrata tokom šest meseci koštalo je oko 59.500 dinara na gas. Procena za drva kretala se između 60.000 i 99.300 dinara, dok je za pelet iznosila oko 114.000 dinara. Ove vrednosti predstavljaju ranije procene, a ne garantovane troškove za grejnu sezonu 2026/2027.
Kod grejanja na čvrsta goriva treba uračunati i nabavku, prevoz i skladištenje, kao i vreme potrebno za održavanje sistema. Gas može da bude praktično rešenje za domaćinstva koja već imaju odgovarajuću instalaciju, ali stvarni trošak zavisi od potrošnje i efikasnosti kotla. Zbog promenljivih cena energenata, računica može da se razlikuje od sezone do sezone.
Prema istoj ranijoj proceni, grejanje termoakumulacionim pećima, uz korišćenje isključivo jeftinije tarife, koštalo je oko 102.700 dinara za šest meseci. Direktno grejanje električnim kotlovima i grejalicama moglo je da premaši 250.000 dinara. Takve razlike pokazuju da nije dovoljno posmatrati samo cenu električne energije, već i način na koji se ona koristi.
Izolacija može da smanji račun za grejanje
Bez obzira na izabrani energent, kvalitet izolacije značajno utiče na potrošnju. Nezaptiveni prozori, hladni zidovi i gubici toplote kroz krov povećavaju potrebu za zagrevanjem prostora. Zbog toga i relativno efikasan sistem može da postane skup ako se toplota ne zadržava dovoljno dugo.
Pre početka sezone korisno je proveriti stanje prozora i vrata, očistiti i servisirati uređaje i podesiti temperaturu prema potrebama ukućana. Veća ulaganja u izolaciju zahtevaju početni trošak, ali mogu da smanje potrošnju tokom više grejnih sezona. O isplativosti takvih radova najbolje je odlučivati na osnovu stanja objekta i očekivanih ušteda.
Konačna računica zato treba da obuhvati potrošnju energije, cenu opreme, održavanje i način obračuna. Inverter klima može da bude povoljan izbor za određene stanove, ali se rezultati ne mogu automatski primeniti na svaki dom. Najviše se štedi kada se sistem grejanja uskladi sa prostorom, a gubici toplote svedu na minimum.
