Rak ne nastaje preko noći, niti je posledica samo jednog faktora. Iza razvoja malignih bolesti stoje promene u genetskom materijalu ćelija, uticaji spoljašnje sredine i sposobnost tumora da vremenom izbegne prirodne odbrambene mehanizme organizma. Upravo zato rano otkrivanje bolesti može da napravi presudnu razliku u mogućnostima lečenja i ishodu terapije.
Genetičarka i profesorka genetike raka na Univerzitetu u Birmingemu Tatjana Stanković objašnjava da se ključni proces odvija onda kada ćelije izgube kontrolu nad sopstvenim umnožavanjem. Maligne ćelije menjaju svoj genetski program, izmiču regulatornim mehanizmima i postepeno razvijaju sposobnost da opstanu uprkos odbrani organizma. Poseban izazov predstavlja činjenica da se svaki tumor razlikuje, zbog čega savremeno lečenje sve više zavisi od individualne genetske analize.
Kako genetske promene pokreću razvoj raka
Rak predstavlja nekontrolisano umnožavanje ćelija koje potiču iz normalnih tkiva, ali su tokom vremena pretrpele promene zbog kojih više ne podležu uobičajenoj kontroli organizma. Prema objašnjenju Tatjane Stanković, presudnu ulogu ima promena genetskog programa koji reguliše rast, obnavljanje i funkcionisanje ćelija. Kada geni zaduženi za kontrolu njihovog razmnožavanja prestanu pravilno da funkcionišu, ćelije mogu da počnu da se dele bez odgovarajućih ograničenja. Tako nastaje proces koji organizam sve teže može samostalno da zaustavi.
Genom predstavlja celokupan skup genetskih informacija sadržanih u DNK, a njegove promene mogu da poremete ravnotežu između mehanizama koji podstiču i onih koji ograničavaju rast ćelija. Kada ta ravnoteža nestane, izmenjene ćelije dobijaju prednost u odnosu na zdravo tkivo. One postepeno razvijaju osobine koje im omogućavaju da izbegnu prirodne kontrolne sisteme i nastave da se umnožavaju. Zbog toga se maligni tumor ne može posmatrati samo kao lokalna promena tkiva, već kao složen biološki proces.
Stanković upozorava i na ulogu stresa, koji može da utiče na funkcionisanje čitavog organizma, uključujući neurovegetativni sistem i mehanizme koji učestvuju u regulaciji telesnih funkcija. Ipak, naglašava da nije ispravno nastanak raka pripisivati isključivo stresu. Maligne bolesti razvijaju se kroz međusobno delovanje brojnih faktora, među kojima su genetske promene, životna sredina i različiti uticaji kojima je čovek izložen tokom života. Razumevanje te povezanosti važno je kako bi se izbegla pojednostavljena objašnjenja jedne od najsloženijih grupa bolesti.
Porodična istorija može da ukaže na nasledni rizik
Pojava malignih bolesti kod više članova porodice ne znači automatski da postoji nasledni kancerski sindrom. Rak dojke i rak pluća, na primer, relativno su česti u opštoj populaciji, pa se njihova pojava kod nekoliko rođaka može dogoditi i bez zajedničke nasledne genetske predispozicije. Ipak, porodična istorija bolesti predstavlja važan podatak koji lekari uzimaju u obzir prilikom procene rizika. Posebno je značajno kada se određeni obrasci ponavljaju kroz više generacija.
Veću sumnju na naslednu predispoziciju izaziva situacija u kojoj se u istoj porodici pojavljuje veći broj slučajeva retkih tumora. Takav obrazac može da ukazuje na postojanje nasledno izmenjenog gena koji se prenosi sa roditelja na potomke. U tim okolnostima genetsko savetovanje i odgovarajuća testiranja mogu da pomognu u proceni rizika i određivanju daljih preventivnih koraka. Nasledna mutacija ne znači da će osoba sigurno oboleti, već da može imati povećanu verovatnoću za razvoj određene vrste maligniteta.
Kao poznat primer preventivnog postupanja nakon otkrivanja genetskog rizika navodi se slučaj američke glumice Anđeline Džoli. Nakon što je ustanovljeno da nosi mutaciju gena BRCA, a imajući u vidu porodičnu istoriju bolesti, odlučila je da preventivno odstrani obe dojke. Njena majka preminula je od posledica raka, što je dodatno uticalo na odluku o smanjenju rizika. Ovaj slučaj pokazao je koliko genetske informacije mogu biti značajne za donošenje individualnih medicinskih odluka, uz procenu koristi i mogućih posledica svakog postupka.
Rana dijagnoza povećava mogućnosti uspešnog lečenja
Dok preventivni programi i dalje ne mogu da obuhvate sve rizike i oblike malignih bolesti, rana dijagnoza ostaje jedan od najvažnijih načina da se poveća uspešnost lečenja. Stanković ističe da je cilj da se bolest otkrije u početnoj fazi, kada postoji mogućnost hirurškog uklanjanja tumora. U zavisnosti od vrste i stadijuma bolesti, operacija može biti praćena dodatnom terapijom kako bi se smanjio rizik od povratka maligniteta. Što se bolest ranije prepozna, veće su mogućnosti da se reaguje pre nego što se proširi.
Poseban izazov predstavlja činjenica da maligniteti nisu međusobno identični. Dok zdrava tkiva imaju brojne zajedničke osobine, genetske promene u tumorskim ćelijama mogu značajno da se razlikuju čak i kod pacijenata sa istom dijagnozom. Zbog toga se sve veći značaj pridaje sekvenciranju i analizi genetskog materijala tumora. Na osnovu dobijenog profila lekari mogu preciznije da procene koje promene pokreću bolest i kako bi ona mogla da reaguje na određenu terapiju.
Genetska analiza ne završava se nužno prvim pregledom tumorskog tkiva. Praćenje promena u malignim ćelijama tokom lečenja može da pokaže da li tumor razvija otpornost na primenjenu terapiju i da li je potrebno prilagoditi pristup. Stanković objašnjava da različite mutacije mogu dovesti do sličnih posledica, zbog čega je važno razumeti konkretan genetski profil svakog pacijenta. Personalizovana medicina upravo na tome zasniva svoj pristup – terapija se sve više prilagođava biološkim karakteristikama bolesti, umesto da se svi pacijenti leče na isti način.
Imunitet ima važnu ulogu u borbi protiv malignih ćelija
Imunološki sistem predstavlja jednu od ključnih linija odbrane organizma, ali maligne ćelije mogu da razviju mehanizme kojima izbegavaju njegovo prepoznavanje i uništavanje. Stanković ukazuje na razliku između opšteg imuniteta i lokalnog imunološkog odgovora koji se odvija neposredno oko tumorskog tkiva. Opšte stanje organizma zavisi, između ostalog, od funkcije limfocita, leukocita i drugih imunih ćelija. Njihova sposobnost da odgovore na različite izazove važna je i tokom lečenja malignih bolesti.
Na očuvanje opšteg zdravstvenog stanja utiču svakodnevne navike. Uravnotežena ishrana, fizička aktivnost, održavanje zdrave telesne mase i izbegavanje pušenja i alkohola predstavljaju važne elemente zdravijeg načina života. Stanković naglašava da pacijenti u boljem opštem stanju često lakše podnose zahtevne terapijske postupke. Ipak, takve navike ne predstavljaju garanciju da se rak neće razviti niti mogu zameniti medicinsko lečenje.
Veliki napredak ostvaren je u razumevanju načina na koji tumori utiču na lokalni imunitet. Naučnici su identifikovali pojedine mehanizme kojima maligne ćelije potiskuju aktivnost imunoloških ćelija u svojoj neposrednoj okolini. Na osnovu tih saznanja razvijeni su lekovi koji mogu da obnove ili pojačaju sposobnost imunog sistema da prepozna i napadne tumor. Imunoterapija je već pokazala značajne rezultate kod određenih pacijenata sa melanomom i rakom pluća, mada njena uspešnost zavisi od vrste bolesti, stadijuma i individualnih karakteristika tumora.
Duže trajanje bolesti otežava aktiviranje imunog odgovora
Jedan od razloga zbog kojih je vreme važno u lečenju raka jeste sposobnost malignih ćelija da postepeno menjaju okruženje u kojem se razvijaju. Kako bolest napreduje, tumor može sve uspešnije da potiskuje lokalni imunološki odgovor i izbegava napade odbrambenih ćelija. Takvo stanje otežava ponovno aktiviranje imunog sistema, čak i kada postoje lekovi koji mogu da podstaknu njegovu reakciju. Zbog toga Stanković posebno naglašava značaj pravovremenog otkrivanja i početka lečenja.
Pored fizičkih posledica, dijagnoza raka često donosi i snažno psihološko opterećenje. Neizvesnost, dugotrajne procedure, neprijatni terapijski postupci i strah od ishoda mogu dovesti do depresivnosti i osećaja izolovanosti. Bolest ne pogađa samo pacijenta već i njegovu porodicu, prijatelje i najbliže okruženje. Stanković ukazuje na to da rak i dalje nosi društvenu stigmu, koja može dodatno da oteža suočavanje sa dijagnozom.
Pozitivan stav prema lečenju može imati značajnu ulogu u načinu na koji se pacijent nosi sa bolešću i zahtevima terapije. Ljudi koji dijagnozu prihvate kao izazov i aktivno učestvuju u procesu lečenja često lakše prolaze kroz pojedine faze oporavka. Ipak, optimizam ne treba predstavljati kao zamenu za medicinsku terapiju niti kao uslov za izlečenje. Podrška porodice, psihološka pomoć i kvalitetna komunikacija sa lekarima važni su delovi celokupne brige o pacijentu.
Tatjana Stanković već tri decenije istražuje procese popravke DNK u malignim ćelijama. Njen naučni rad usmeren je na razumevanje načina na koji nastaju tumori sa oštećenim mehanizmima reparacije genetskog materijala, ali i na otkrivanje slabosti koje takve ćelije razvijaju zbog svoje zavisnosti od preostalih sistema popravke DNK. Upravo te slabosti mogle bi da posluže kao osnova za razvoj novih terapijskih pristupa. Istraživanja u ovoj oblasti dodatno potvrđuju koliko je važno razumeti biologiju svakog tumora, dok poruka o ranom otkrivanju ostaje jedna od najvažnijih u borbi protiv malignih bolesti.
