Dok su meteorolozi u nedelju upozoravali građane istočne obale SAD na moguće pljuskove i promenljivo vreme, jedan drugi sistem za „uzbunjivanje“ slao je potpuno drugačiju vrstu prognoze. Prema podacima nove aplikacije pod nazivom Apocalypse Early Warning System, u tom trenutku se širom sveta u vazduhu nalazilo oko 300 privatnih aviona, što je, prema logici autora projekta, značilo da je verovatnoća nuklearne katastrofe veoma mala.
Na prvi pogled, ideja deluje kao satira ili internet šala nastala na talasu globalne paranoje i opsednutosti teorijama zavere. Ipak, iza projekta stoji ozbiljno tehničko praćenje letova poslovnih mlaznjaka, uz analizu obrazaca ponašanja bogatih i uticajnih ljudi tokom potencijalnih kriznih situacija. Autor aplikacije smatra da upravo oni koji imaju pristup privatnim avionima mogu prvi reagovati na informacije koje javnost još nema.
Tvorac sistema, umetnik i programer iz Los Anđelesa Kajl Mekdonald, tvrdi da bi nagli porast broja poslovnih aviona u vazduhu mogao da bude indikator da se iza kulisa događa nešto ozbiljno. Njegova teorija zasniva se na pretpostavci da bi milijarderi, korporativni lideri i ljudi povezani sa političkim vrhom pokušali da napuste velike gradove pre nego što ostatak sveta postane svestan opasnosti.
Iako mnogi projekat vide kao provokativni umetnički eksperiment, interesovanje javnosti raste upravo zbog atmosfere globalne neizvesnosti. Ratovi, rastuće geopolitičke tenzije i sve češće rasprave o nuklearnom oružju učinili su da ovakve ideje više ne deluju potpuno nezamislivo. Na društvenim mrežama aplikacija je već izazvala buru komentara, od podsmeha do ozbiljnih analiza o tome koliko se ponašanje elite može koristiti kao „signal upozorenja“.
Kako funkcioniše sistem za „rano upozorenje na apokalipsu“
Mekdonaldov sajt koristi javno dostupne podatke sa platformi za praćenje letova i filtrira informacije o poslovnim avionima koji su aktivni tokom poslednjih pola sata. Sistem potom poredi trenutni broj letova sa prosekom iz prethodnih nedelja, uz korekcije za praznike, sportske događaje i druge periode kada je povećan broj privatnih putovanja očekivan.
Na osnovu tih poređenja generiše se nivo opasnosti od jedan do pet. Jedinica označava gotovo zanemarljiv rizik i normalno stanje, dok petica simbolično predstavlja scenario u kojem najbogatiji ljudi sveta navodno pokušavaju da pobegnu iz urbanih centara. Ideja je jednostavna, ali upravo zbog toga lako privlači pažnju publike navikle na grafikone, statistike i aplikacije koje „čitaju“ svet u realnom vremenu.
Autor projekta naglašava da aplikacija ne treba da bude jedini pokazatelj potencijalne katastrofe. Na sajtu se navodi da podatke treba posmatrati zajedno sa drugim javnim indikatorima, uključujući tržišne reakcije, ponašanje investitora i promene u globalnom saobraćaju. Na taj način sistem pokušava da kombinuje elemente tehnologije, psihologije mase i savremenog nadzora podataka.
Posebnu pažnju izaziva činjenica da aplikacija prati letove aviona luksuznih kompanija poput Galfstrima, Sitejšna, Lirdžeta i Čelendžera, koji se često povezuju sa multimilionerima, tehnološkim direktorima i političkim elitama. Upravo zbog toga deo korisnika smatra da bi nagli „egzodus“ privatnih mlaznjaka mogao da bude signal da se iza zatvorenih vrata događa nešto što javnost još ne zna.
Granica između umetnosti, tehnologije i kolektivnog straha
Kajl Mekdonald nije nepoznato ime u svetu digitalne umetnosti i tehnoloških eksperimenata. Tokom prethodnih godina postao je poznat po projektima koji ispituju odnos ljudi prema tehnologiji, nadzoru i privatnosti. Njegovi radovi često balansiraju između društvenog komentara, performansa i ozbiljnog tehnološkog istraživanja.
Još 2011. godine izazvao je pažnju projektom „Ljudi koji bulje u računare“, kada je instalirao aplikaciju na uređaje u Epl prodavnici na Menhetnu. Program je fotografisao posetioce koji su gledali u ekrane, stvarajući svojevrsnu digitalnu kolekciju bezizražajnih lica savremenog društva. Projekat je izazvao toliko kontroverzi da je, prema njegovim tvrdnjama, američka Tajna služba upala u njegov stan u Bruklinu i zaplenila računare zbog istrage sajber odeljenja.
Iako je istraga kasnije obustavljena, incident je Mekdonaldu doneo ogromnu medijsku pažnju. U kasnijim intervjuima govorio je da ga fascinira način na koji ljudi reaguju na tehnologiju kada ona postane previše intimna ili zastrašujuća. Upravo ta fascinacija sada je preneta i na novu aplikaciju koja prati privatne avione.
Njegov najnoviji projekat dodatno pokazuje interesovanje za digitalni nadzor i javno dostupne informacije. Ove godine pokrenuo je servis koji korisnicima omogućava da provere da li se njihova imena ili kontakti pojavljuju u dokumentima povezanim sa Džefrijem Epstinom. Mekdonald tvrdi da cilj njegovih projekata nije senzacionalizam, već istraživanje načina na koji tehnologija menja percepciju poverenja, moći i straha u savremenom društvu.
Zašto ovakve aplikacije postaju viralne u eri globalne nesigurnosti
Popularnost ovakvih sistema mnogo govori o vremenu u kojem živimo. Poslednjih godina javnost je navikla da prati mape sukoba u realnom vremenu, satelitske snimke vojnih baza i podatke o kretanju aviona i brodova. Ono što je nekada bilo dostupno samo državnim agencijama danas je često udaljeno svega nekoliko klikova.
Istovremeno, raste nepoverenje prema zvaničnim informacijama i institucijama. Zbog toga deo ljudi veruje da se „pravi signali“ mogu pronaći upravo u ponašanju bogatih, političara i velikih kompanija. Ako privatni avioni iznenada počnu masovno da poleću, mnogi bi to danas protumačili kao upozorenje mnogo pre nego što bi stiglo zvanično saopštenje.
Stručnjaci za bezbednost ipak upozoravaju da ovakvi sistemi lako mogu proizvesti lažne uzbune i dodatno širiti paniku. Privatni letovi često skaču tokom praznika, velikih sportskih događaja ili međunarodnih konferencija, što autor aplikacije i sam priznaje. Uprkos tome, činjenica da hiljade ljudi redovno proveravaju „nivo apokalipse“ pokazuje koliko je globalni osećaj sigurnosti postao krhak.
Na kraju, možda je upravo to ključ uspeha ove neobične aplikacije. Ona nije samo alat za praćenje aviona, već ogledalo savremenog društva opsednutog krizama, informacijama i stalnim osećajem da se iza horizonta sprema nešto veliko. U svetu u kojem se panika širi brže nego ikada ranije, čak i broj privatnih mlaznjaka na nebu može postati deo kolektivne psihoze.
