Evropsko tržište svinjskog mesa ulazi u period snažnog pada otkupnih cena, dok proizvođači upozoravaju na velike viškove i sve teži plasman. Prosečna cena prasadi u Evropskoj uniji pala je na oko 40,86 evra po grlu, što je 28,1 odsto manje nego godinu ranije, dok su pojedine kategorije svinjskih trupova pojeftinile gotovo 15 odsto.
Pad je posebno izražen u Nemačkoj, gde je cena prasadi smanjena za 23,6 odsto i sada iznosi oko 35,7 evra po grlu. Na tržište dodatno pritiska sezonski rast ponude tokom jeseni, dok proizvođači imaju sve manje prostora da pokriju troškove tova. Za Srbiju je ova situacija važna zbog mogućeg većeg priliva jeftinijeg mesa iz EU, ali i zbog toga što domaće cene zavise od odnosa između otkupne cene, prerade i trgovinskih marži.
Evropski višak pritiska proizvođače
Pad cena nije ograničen na jednu zemlju, već se beleži na širem evropskom tržištu. Poseban problem predstavlja tržište prasadi, gde je pad vrednosti tokom godinu dana dostigao gotovo trećinu. Proizvođači zbog toga prodaju stoku po cenama koje sve teže prate troškove hrane, energije i uzgoja.
U Nemačkoj je pritisak naročito izražen, a pojedini proizvođači navode da kilogram žive mere pri klanju donosi oko 1,45 evra, dok troškovi tova mogu da dostignu oko dva evra. Ako se takav odnos zadrži, gubitak po tovljeniku postaje ozbiljan problem za farme. Rast ponude u jesen dodatno komplikuje situaciju, jer veća količina svinja stiže na tržište u trenutku kada potražnja nije dovoljno snažna.
Jedan od važnih razloga za višak jeste promena na međunarodnom tržištu, posebno smanjenje kineske potražnje za evropskom svinjetinom. Španija, kao jedan od velikih evropskih proizvođača i izvoznika, posebno je izložena posledicama slabijeg plasmana. Kada meso koje je bilo namenjeno izvozu ostane na evropskom tržištu, povećana ponuda neminovno vrši pritisak na proizvođačke cene.
Šta evropski pad znači za Srbiju
Za Srbiju bi evropski višak mogao da ima dve potpuno različite posledice. Potrošači bi mogli da dobiju povoljnije cene ako veća ponuda iz EU izvrši pritisak na domaće tržište, ali bi domaći proizvođači mogli da se suoče sa težim uslovima poslovanja ukoliko jeftiniji uvoz zauzme veći deo tržišta. Zato pad evropskih cena nije automatski dobra vest za celokupni domaći sektor.
Ovaj rizik je važan jer je Srbija već suočena sa promenama cena hrane. Prema podacima za avgust, cene neprerađene hrane povećane su na mesečnom nivou, pri čemu je sveže meso imalo posebno izražen rast. Sveže meso poskupelo je 4,7 odsto, što pokazuje da se kretanje evropskih otkupnih cena ne prenosi neposredno i istom brzinom na rafove u Srbiji.
Razlika između otkupne i maloprodajne cene jedan je od ključnih razloga zbog kojih potrošači ne bi trebalo da očekuju da evropski pad odmah donese jeftinije meso. U konačnu cenu ulaze klanje, prerada, transport, hlađenje, energija, skladištenje i trgovačka marža. Zbog toga svinjetina u Srbiji može ostati približno na sadašnjem nivou čak i ako se evropske cene nastave spuštati.
Domaći proizvođači trenutno imaju razlog za oprez
Predstavnici domaćeg sektora ocenjuju da je trenutna otkupna cena svinja u Srbiji zadovoljavajuća i da nema neposrednog razloga za novo poskupljenje. Cena od oko 220 dinara po kilogramu smatra se prihvatljivom za proizvođače u aktuelnim uslovima. Ipak, domaći uzgajivači pažljivo prate šta se događa u EU jer bi veći pritisak uvozne robe mogao da promeni odnos ponude i potražnje.
Problem za proizvođače nije samo cena po kojoj prodaju svinje, već i koliko od konačne cene mesa ostaje na primarnoj proizvodnji. U prethodnom periodu farmeri su, prema ocenama predstavnika sektora, mesecima radili sa ozbiljnim gubicima. Istovremeno, razlika između cene po kojoj se svinja otkupljuje i cene proizvoda na polici bila je značajna.
U narednom periodu ključnu ulogu imaće način na koji će Srbija upravljati uvozom i zaštitom domaće proizvodnje, posebno ako evropski proizvođači budu tražili nova tržišta za viškove. Veća ponuda iz EU mogla bi da ograniči prostor za rast cena u Srbiji, što bi bilo povoljno za kupce, ali bi prevelik pritisak na domaću proizvodnju mogao dugoročno da smanji interesovanje za uzgoj svinja.
Cene u prodavnicama neće pratiti svaki pad otkupa
Za potrošače je najvažnije da se evropski pad cena ne tumači kao najava naglog pojeftinjenja u srpskim prodavnicama. Trgovci i prerađivači imaju svoje troškove, a promene otkupne cene često se sa zakašnjenjem prenose na maloprodaju. Zato bi eventualno pojeftinjenje, ukoliko do njega dođe, verovatnije bilo postepeno nego naglo.
Istovremeno, domaće tržište sada nema očigledan razlog za novi talas poskupljenja svinjskog mesa ako se otkupna cena zadrži na sadašnjem nivou. To je posebno važno posle perioda u kojem su proizvođači i potrošači istovremeno bili pod pritiskom visokih troškova. Stabilna cena tovljenika mogla bi da bude važna za održavanje ravnoteže između domaćih farmi i trgovine.
Najveća neizvesnost dolazi iz Evropske unije, gde će naredni meseci pokazati da li je sadašnji pad samo snažna korekcija ili početak dužeg perioda niskih cena. Ako evropski višak potraje, pritisak na tržišta u regionu mogao bi da bude veći. Za Srbiju će zato biti ključno da pronađe ravnotežu između zaštite domaćih farmera i interesa potrošača, jer jeftinije meso danas ne bi smelo da znači slabiju domaću proizvodnju sutra.
