Građani Srbije sve teže izlaze na kraj sa troškovima osnovnih namirnica, a globalna tržišta dodatno pogoršavaju situaciju
Dok se u prodavnicama širom Srbije cene mleka, jaja i žitarica beleže u porastu, potrošači se suočavaju sa sve težim izborima — da li platiti račune, kupiti lekove ili obezbediti tri obroka dnevno. Stručnjaci upozoravaju da su uzroci višeslojni, ali da se najveći deo problema „uvozi“ iz sveta.
Zavisnost domaćeg tržišta od evropskih trendova
Iako Srbija još uvek nije članica Evropske unije, naše tržište je duboko integrisano sa evropskim, naročito kada je reč o prehrambenim proizvodima. Značajan deo mlečnih proizvoda i žitarica dolazi iz uvoza, pa samim tim rast cena u EU direktno pogađa i potrošače u Srbiji.
Mihajlo Rabrenović, stručnjak za menadžment državne uprave, objasnio je za Kurir televiziju da glavni uzroci trenutne krize potiču iz rata u Ukrajini, koji je poremetio tokove izvoza pšenice, kukuruza i đubriva. „Kada se takav poremećaj dogodi, nastupa domino efekat. Cene rastu globalno, a uvozna tržišta poput našeg postaju taoci tog trenda“, istakao je on.
Lančana reakcija poskupljenja
Rabrenović takođe dodaje da je poskupljenje pogodilo ne samo osnovne namirnice, već i šire troškove života: „Vremenske nepogode, poplave i suše širom Evrope dodatno komplikuju situaciju. Sve se to, pre ili kasnije, prelije i na Srbiju.“
Ističe da su osnovne životne potrebe, poput hrane, ‘meki cilj’ za inflaciju, jer njihova potrošnja ne opada ni kada cene rastu — ljudi moraju da jedu, pa makar na uštrb drugih potreba.
Penzioneri u prvom udaru
Snežana Nena Šantić iz Udruženja penzionera „Stari grad“ kaže da su penzioneri prvi na udaru ovakvih ekonomskih turbulencija. „Penzija ode prvo na račune i lekove, a ono što ostane nije dovoljno ni za osnovnu potrošačku korpu, a kamoli za život dostojan čoveka.“
Naglašava da se potrošačka korpa koja iznosi oko 54.000 dinara često koristi kao merilo, ali da u njoj nisu uračunate komunalije, lekovi ni troškovi stanovanja, već samo hrana. “To nije realna slika troškova”, napominje ona.
Narodna poslanica dr Nada Macura smatra da se pametnim planiranjem može ublažiti težina svakodnevice. „Ekonomija mora postati način života. Ne mora se prvo kupiti skupa lubenica, niti prve trešnje. Treba razmišljati dugoročno“, istakla je Macura.
Ona dodaje da penzija, iako mala, predstavlja najstabilniji prihod koji mnogi u Srbiji imaju, ali priznaje da često nije dovoljan bez pomoći porodice. „Deca pomažu roditeljima onoliko koliko mogu, a država ulaže napore da unapredi položaj najstarijih građana.“
Svedočenja iz Srbije
Snežana Šantić, koja je nedavno boravila u Nišu, Leskovcu i Prokuplju, donosi potresne utiske sa terena: „Mnogi stariji ljudi tamo više ne mogu da obrađuju zemlju, a njihova penzija ne pokriva ni osnovne mesečne potrebe. Tužni su, umorni i zapostavljeni.“
„Kad jednom uđeš u starost, nema više ni snage ni opcija. Ostane ti samo da brojiš dane do sledeće penzije“, kaže baka Milica iz okoline Leskovca, koju smo zatekli kako premešta drva za ogrev u plastu.
Pitanje svih nas
U vreme kada cene nezaustavljivo rastu, a primanja ostaju nepromenjena, pitanje dostojanstvenog života više nije samo pitanje penzionera, već cele zajednice. Kako će se društvo organizovati da pomogne svojim najstarijima? I koliko dugo ćemo moći da tolerišemo jaz između prihoda i troškova?
U narednim mesecima, ova pitanja postaće još hitnija — jer inflacija ne pita za starost, zdravlje ni granice.
