Prednosti i izazovi četvorodnevne radne nedelje
Ideja četvorodnevne radne nedelje sve više dobija na popularnosti širom Evrope. Rani rezultati nacionalnih pilot programa u zemljama kao što su Island i Velika Britanija ukazuju na to da se radnici osećaju odmornije, manje su pod stresom i imaju bolju ravnotežu između poslovnog i privatnog života kada rade jedan dan manje.
Jasno je da ova promena zahteva ozbiljnu administrativnu posvećenost i da je lakša za neke industrije nego za druge. Nacionalne politike takođe mogu podstaći ovu promenu.
Uspešni pilot programi su pratili pravilo “100-80-100”, gde radnici ostaju 100% produktivni, 80% vremena, za 100% plate. Zaposleni efikasno obavljaju isti obim posla za kraće vreme, a mnoge organizacije nisu zabeležile negativne efekte na produktivnost i prihode.
Radnici se osećaju odmornije, manje su pod stresom i nalaze bolju ravnotežu između posla i privatnog života ako mogu da rade jedan dan manje.
Raspodela radnog vremena
Rezultati nisu tako uspešni kada radnici pokušavaju da stisnu 40 sati rada u četiri dana. Nezavisne studije, poput Gallup istraživanja iz 2022. godine, sugerišu da ovaj pristup vodi ka povećanom izgaranju na poslu. Na primer, britanski supermarket Asda je prekinuo svoj eksperiment sa 44 radna sata raspoređena u četiri dana jer su 11-satne smene bile previše zahtevne, posebno za one koji zavise od javnog prevoza ili imaju obaveze oko nege drugih osoba.
Implementacija četvorodnevne radne nedelje zavisi od sektora. Industrijske kompanije mogu koristiti povećanu tehnologiju za skraćivanje smena, dok je u uslužnom sektoru, gde su velike nestašice radne snage, to komplikovanije. Poslovi koji mogu koristiti veštačku inteligenciju za povećanje produktivnosti imaju veće šanse za uvođenje kraće radne nedelje sa istim platama.
Ko odlučuje koji dan radnik uzima slobodan, i šta se dešava ako svi žele petak?
Nacionalne politike mogu igrati ključnu ulogu u tranziciji ka četvorodnevnoj radnoj nedelji. Na Islandu, 86% radne snage sada radi kraće ili ima tu opciju, zahvaljujući sindikatima koji su renegocirali radno vreme nakon završetka pilot programa 2021. godine. U Belgiji, prva EU zemlja koja je svojim građanima omogućila pravo da biraju između četvorodnevne ili petodnevne radne nedelje uz istu platu, ideja je najpopularnija među mladima od 20 do 30 godina (47,8%).
Fleksibilne radne opcije
Promene u radnom vremenu dešavaju se polako. Dok radnici u 19. veku koji su radili 100 sati nedeljno nisu mogli ni da zamisle da će većina danas raditi samo 35 do 40 sati, promene se ipak dešavaju. U Ujedinjenom Kraljevstvu, novi pilot program koji počinje u novembru, istraživaće ne samo četvorodnevnu radnu nedelju, već i druge fleksibilne opcije kao što su devetodnevna dvonedeljna smena ili fleksibilni početak i kraj radnog dana.
Fortune.com
