Dok se mnogi stariji ljudi brinu kako da očuvaju mentalnu oštrinu i pamćenje, nova istraživanja otkrivaju da jednostavna svakodnevna aktivnost može imati iznenađujuće benefite. Milioni baka i deka širom sveta koji svakodnevno pomažu u odgajanju svojih unuka, zapravo učestvuju u jednom od najefikasnijih prirodnih „treninga za mozak”.
Studija Američke psihološke asocijacije pokazuje da aktivno učestvovanje u životu unuka može usporiti kognitivno propadanje kod starijih osoba. Od pomaganja oko domaćih zadataka, pripreme obroka, do vožnje u školu ili noćnog čuvanja, ove aktivnosti pokreću mozak, povećavaju društvenu angažovanost i podstiču kreativno razmišljanje.
Aktivna uloga baka i deka poboljšava pamćenje
Istraživači predvođeni Flaviom Čerečez iz Holandije analizirali su podatke od gotovo 3.000 baka i deka u Velikoj Britaniji. Otkrili su da starije osobe koje čuvaju unuke postižu znatno bolje rezultate na testovima pamćenja i verbalne fluentnosti u poređenju sa onima koji nisu uključeni u brigu o deci.
„Najviše nas je iznenadilo to što sama činjenica da ste angažovani u brizi o unucima ima važniji efekat nego koliko često ili šta tačno radite sa njima”, istakla je Čerečez. Rezultati pokazuju da uloga bake ili deke podstiče korišćenje planiranja, rešavanja problema i socijalnih veština, što je ključni faktor za očuvanje kognitivnih funkcija u starijem dobu.
Psiholog Dejl Etkins dodaje da razumevanje načina razmišljanja dece i sagledavanje sveta njihovim očima razvija mentalnu fleksibilnost. „Ovo su veštine koje stariji ljudi sve ređe koriste, a koje su izuzetno važne za očuvanje mozga”, kaže Etkins.
Unuci doprinose mentalnom zdravlju
Provođenje vremena sa unucima ima i socijalni i emocionalni efekat. Anketa Instituta za zdravstvenu politiku i inovacije Univerziteta u Mičigenu iz 2024. pokazala je da starije osobe sa barem jednim unukom ređe osećaju izolovanost i usamljeniost. Mentorstvo i prisustvo u životu dece daje osećaj svrhe i značaja, što pozitivno utiče na psihičko zdravlje.
Etkins naglašava da čak i kratka interakcija sa unukom može poboljšati raspoloženje i smanjiti osećaj besciljnosti, što je posebno važno za starije osobe koje žive same ili su nedovoljno društveno aktivne.
Iako su benefiti očigledni, uloga bake i deke nosi i izazove. Didi Mur, osnivačica platforme More Than Grand, upozorava da preveliko uključivanje u živote unuka može stvoriti stres i napetosti. Kada očekivanja roditelja ne odgovaraju fizičkim ili emotivnim kapacitetima starijih osoba, dolazi do osećaja preopterećenosti ili frustracije.
Troškovi profesionalnog čuvanja dece sve su veći, pa mnoge porodice zavise od penzionisanih roditelja za pomoć. Čerečez ističe da je dobrovoljna briga unutar porodičnog okruženja ključna za pozitivan efekat na kognitivno zdravlje. „Važno je otvoreno razgovarati o granicama i očekivanjima kako bi sve strane imale koristi bez stresa ili osećaja obaveze”, kaže Mur.
Zaključak istraživanja je jasan: aktivno uključivanje u život unuka ne samo da gradi veze i zajedništvo, već može i značajno doprineti očuvanju mentalnih sposobnosti i osećaju svrhe. Stariji ljudi koji balansiraju obaveze sa ličnim potrebama otkrivaju da briga o unucima može biti pravi eliksir za dugovečnost mozga i sreću u zlatnim godinama.
Ova otkrića pokazuju da su prirodni, svakodnevni treninzi mozga možda mnogo jednostavniji i dostupniji nego što mislimo – dovoljno je samo da provodimo kvalitetno vreme sa najmlađima.
