Danska je napravila istorijski korak u penzionom sistemu podižući starosnu granicu za odlazak u punu penziju na 70 godina za sve koji su rođeni posle 31. decembra 1970. godine. To znači da će osoba rođena 1. januara 1971. ili kasnije moći da primi prvi penzioni ček tek 2041. godine. Ova reforma stavlja Dansku na čelo EU po dužini radnog veka i otvara pitanje kako bi slična politika uticala na zemlje Balkana, uključujući i Srbiju, gde je starosna granica i dalje 65 godina, a očekivani životni vek nešto kraći nego u zapadnoj Evropi.
Parlament je prošle godine usvojio ovu promenu kao deo reforme socijalne zaštite, oslanjajući se na dugoročne demografske projekcije. Granica za odlazak u penziju u Danskoj se već od 2006. povezuje sa očekivanim životnim vekom i revidira svakih pet godina. Trenutno je standardna granica 67 godina, a procene pokazuju da će do 2070. godine Danci odlaziti u penziju tek sa 74 godine.
Zagovornici ovog modela tvrde da je pomeranje granice neophodno kako bi se očuvao penzioni sistem bez dodatnog opterećenja budućih generacija. Sve vodeće stranke u parlamentu podržale su reformu, ocenjujući da je kontinuirana prilagodba društveno odgovorna i jedini način da se očuva danski model socijalne zaštite, uz izbegavanje preopterećenja javnih finansija.
Reforma izaziva brojne reakcije javnosti. Mnogi radnici upozoravaju da produžavanje radnog veka nije jednako održivo za sve profesije, posebno za one sa fizički zahtevnim radom. Tomas Jensen, radnik koji je nedavno napunio 47 godina, za danski javni radio ističe: „Fizički zahtevne poslove je teško raditi do 70. godine. Ceo život sam plaćao poreze, a trebalo bi da imam i vremena za decu i unuke.“
Evropa se suočava sa dužim radnim vekom
Trend podizanja starosne granice za penziju nije jedinstven za Dansku. U Grčkoj će granica 2030. godine biti 68,5 godina, dok se u mnogim zemljama EU očekuje da do 2060. godine granica za odlazak u penziju pređe 67 godina. Očekivani životni vek u EU za osobe rođene 2024. iznosi 81,5 godina, što znači da veliki deo života provode u penziji.
Ovakvi podaci ukazuju na izazov za penzione sisteme širom Evrope. Produženi radni vek može osigurati ekonomski održiv model, ali ne odražava nužno fizičko i mentalno zdravlje ljudi. Stručnjaci naglašavaju da bi diferencirani modeli penzionisanja, koji uzimaju u obzir radno opterećenje i profesiju, mogli biti održivije rešenje.
Reakcije danskih građana
Mnogi Danci su iznenađeni ovim potezom i smatraju ga nerealnim. Građani upozoravaju da rad do 70. godine može biti izuzetno težak, posebno kod fizički napornih poslova. „Očekivani životni vek ne znači nužno da smo duže zdravi i sposobni za rad“, ističu.
Upoređujući Dansku sa drugim zemljama EU, primećuje se da Danci žive kraće od Španije i Švedske, ali imaju najduži radni vek. Očekivani životni vek u Danskoj iznosi 82 godine, što je tri godine više nego u Hrvatskoj, koja zadržava granicu od 65 godina. Ova razlika naglašava potrebu za pažljivim balansiranjem između socijalne održivosti i kvaliteta života građana.
Reforma postavlja pitanje kako će se mladi generacije pripremiti za duži radni vek i kako će društvo podržati starije radnike u fizički zahtevnim profesijama. Povećanje granice na 70 godina može osigurati penzioni sistem, ali zahteva i dodatnu socijalnu, zdravstvenu i profesionalnu podršku kako bi rad bio održiv do kasnijih godina života.
Stručnjaci preporučuju da zemlje poput Srbije prate evropske trendove, ali da istovremeno prilagode politike realnim očekivanjima stanovništva, ekonomskim mogućnostima i zdravstvenom statusu građana. Samo balansiran pristup može osigurati održivost penzionih sistema bez narušavanja kvaliteta života.
