Počela je setva šećerne repe na području opštine Temerin, gde će Zemljoradnička zadruga „Žunji Silak” posejati industrijske biljke na oko 650 hektara, što je više nego duplo veća površina u odnosu na lane, kada je pod slatkim korenom imala oko 300 hektara.
Još jedna zemljoradnička zadruga, ona u Kisaču kod Novog Sada, takođe će imati veće površine ovog proleća zasejane pod repom.
Po rečima direktora Zemljoradniče zadruge Miladina Lazića za „Dnevnik”, repe će biti na oko 40 hektara, što je više nego prošle setve, kada je bilo posejano 30 hektara.
Na osnovu ova dva primera može se zaključiti da će repe ove godine biti posejano više nego lane, ali ne mnogo, agronomi procenjuju za desetak procenata, i da će zauzeti oko 45.000 hektara.
Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, lane je pod repom bilo posejano 41.673 hektara, što je za 20 odsto veća površina nego u setvi 2022. godine.
Prosečan prinos je bio nižu u odnosu na višegodišnji prosek – 48 tona po hektaru, jer je deo repe zahvatila trulež zbog infekcije Candidatus Phytoplasma solani.
Direktor zadruge u Kisaču Lazić kazao je da je interesovanje za repom poraslo zbog sigurne cene, koja se već sada zna – 47 evra po toni.
– Poznata cena, za razliku od drugih poljoprivrednih kultura, navela je poljoprivrednike da se, u odnosu na lane, više okrenu setvi slatkog korena – kazao je direktor Lazić i naveo da Zemljoradnička zadruga u Kisaču seje repu za šećeranu u Crvenki.
Lanjska kampanja prerade šećerne repe, naveo je, bila je dobra, plative čiste repe bilo je oko 60 tona po hektaru.
– Sada očekujemo da do maja, kako se priča, dobijemo 35.000 dinara po hektaru. Ministarstvo poljoprivrede je prošle godine obećalo subvencije za prinose veće od 50 tona po hektaru za površine do 500 hektara. Šećerane su predale spiskove Ministarstu i očekujemo isplatu – istakao je Lazić.
Na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo od nacionalnog značaja u Novom Sadu na oglednom polju repu neće sejati dok ne padne dobra kiša, kazao je šef Odseka za šećernu repu dr Živko Ćurčić.
– Setva je krenula u pojedinim delovima Vojvodine, premda je zemlja suva, i zato se preporučije da se sa setvom sačeka dok oranice ne pokvase kišne kapi, a u regionima gde je bilo ovih dana kišno može se započeti sa setvom – kazao je dr Ćurčić.
Kako je naveo, mart je period kada se repa seje, ali u sadašnjim agrometeorološkim uslovima neće biti kasno ako se repa poseje i posle marta, tokom prve dekade aprila.
I ratar iz Kisača Jozef Fokman iščekuje subvencije za repu i pita se da li će ih biti i ove godine. Kazao je da će posejati malo više repe nego lane.
– Jedino za repu znamo koliko će koštati, dok za kukuruz, soju i pšenicu ne znamo, mada su šećerane ove godne snizile cenu koštanja po toni. U lanjskoj setvi dobijali smo po toni između 52 i 53 evra, a sada plaćaju 47 evra po toni. Bez obzira na to, repa je jedina za koju unapred znamo koliko će koštati i koliko ćemo dobiti novca kada dospe za preradu.
