Najveći evropski proizvođači automobila zatražili su od institucija Evropske unije uvođenje novih pravila koja bi ojačala domaću proizvodnju i smanjila zavisnost od uvoznih komponenti. Inicijativa dolazi u trenutku kada se automobilski sektor suočava sa jednom od najvećih transformacija u svojoj istoriji, dok elektrifikacija, digitalizacija i rast globalne konkurencije menjaju tradicionalne poslovne modele.
Predstavnici vodećih kompanija upozoravaju da evropski proizvođači sve teže održavaju konkurentnost u okruženju koje karakterišu visoki troškovi energije, rast cena sirovina i strogi regulatorni zahtevi. Istovremeno, proizvođači iz drugih delova sveta, pre svega iz Azije, agresivno šire svoje prisustvo na evropskom tržištu nudeći tehnološki napredna vozila po konkurentnim cenama.
U zajedničkom nastupu, kompanije Volkswagen, Stellantis i Renault istakle su da je potrebno redefinisati pravila kako bi evropska proizvodnja zadržala strateški značaj. Ove kompanije zajedno predstavljaju značajan deo ukupne automobilske proizvodnje na kontinentu i zapošljavaju stotine hiljada ljudi direktno i indirektno kroz široku mrežu dobavljača.
Njihov zahtev nije usmeren samo na zaštitu postojećih proizvođača, već i na očuvanje tehnološke nezavisnosti Evrope. Stručnjaci upozoravaju da bi prevelika zavisnost od uvoznih komponenti i tehnologija mogla dugoročno da oslabi industrijsku bazu kontinenta i ugrozi hiljade radnih mesta povezanih sa automobilskim sektorom.
Pravilo „Proizvedeno u Evropi“ kao novi standard
U centru predloga nalazi se ideja o uvođenju jasnog kriterijuma prema kojem bi vozila namenjena evropskom tržištu morala da ostvaruju najveći deo svoje vrednosti unutar Evropske unije. Prema predloženom modelu, najmanje 70 odsto ukupne vrednosti automobila trebalo bi da nastane kroz aktivnosti koje se odvijaju na teritoriji Unije.
Takav pristup obuhvatio bi mnogo više od samog sklapanja vozila. U obračun bi ulazili razvoj novih tehnologija, inženjering, proizvodnja ključnih komponenti, istraživanje i razvoj, kao i završna montaža automobila. Time bi se podsticalo jačanje čitavog industrijskog lanca, a ne samo pojedinačnih fabrika.
Zagovornici ovog modela smatraju da bi nova pravila mogla da podstaknu dodatna ulaganja u evropske proizvodne kapacitete. Kompanije bi bile motivisane da veći deo svojih operacija prebace ili zadrže unutar evropskih granica, čime bi se povećala zaposlenost i podstakao razvoj lokalnih dobavljača.
Istovremeno, deo ekonomskih analitičara upozorava da bi primena ovakvih mera mogla da izazove dodatne troškove za proizvođače. Međutim, pristalice predloga ističu da dugoročne koristi, uključujući veću otpornost industrije na globalne poremećaje, nadmašuju moguće kratkoročne izazove.
Električna vozila i kineska konkurencija menjaju pravila igre
Evropska automobilska industrija trenutno prolazi kroz period intenzivnih promena izazvanih prelaskom na električna vozila. Proizvođači ulažu milijarde evra u razvoj novih modela, baterijskih tehnologija i infrastrukture koja će podržati tranziciju ka održivijem transportu. Takva transformacija zahteva ogromna finansijska sredstva i dodatno povećava pritisak na kompanije.
Poseban izazov predstavlja snažno prisustvo kineskih proizvođača električnih automobila na evropskom tržištu. Njihovi modeli sve češće privlače kupce zahvaljujući povoljnijim cenama i brzom tehnološkom napretku. Evropski proizvođači zbog toga smatraju da je neophodno stvoriti uslove koji će omogućiti ravnopravniju tržišnu utakmicu.
Pitanje baterija postalo je jedno od ključnih strateških pitanja za budućnost sektora. Veći deo globalne proizvodnje baterijskih ćelija i dalje se nalazi van Evrope, što stvara zavisnost od spoljnih dobavljača. Zbog toga industrija traži dodatne podsticaje za razvoj evropskih kapaciteta u ovoj oblasti.
Istovremeno, potrošači očekuju pristupačnije električne automobile koji mogu da zamene tradicionalna vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Proizvođači smatraju da će upravo jačanje domaće proizvodnje omogućiti smanjenje troškova i brže plasiranje konkurentnih modela na tržište.
Evropska unija traži balans između otvorenog tržišta i industrijske zaštite
Predlog vodećih proizvođača stiže u trenutku kada Evropska unija razmatra šire industrijske strategije usmerene na jačanje domaće proizvodnje u ključnim sektorima. Fokus je posebno stavljen na zelene tehnologije, energetsku tranziciju i industrije koje imaju strateški značaj za ekonomsku budućnost kontinenta.
Evropske institucije poslednjih godina sve češće govore o potrebi veće industrijske autonomije. Geopolitičke tenzije, poremećaji u lancima snabdevanja i rastuća konkurencija pokazali su koliko globalne krize mogu da utiču na proizvodnju i trgovinu. Automobilska industrija nalazi se među sektorima koji su najviše osetili posledice takvih promena.
Ukoliko predložene mere budu usvojene, mogle bi značajno da utiču na buduću organizaciju proizvodnje automobila u Evropi. Pojedine fabrike dobile bi dodatni podsticaj za proširenje kapaciteta, dok bi dobavljači imali priliku da povećaju učešće u evropskim lancima vrednosti. To bi moglo da promeni odnos snaga na tržištu koje se ubrzano razvija.
Dok se rasprava nastavlja među evropskim zakonodavcima, proizvođači insistiraju da vreme za donošenje odluka postaje sve kraće. U eri ubrzane elektrifikacije i globalne konkurencije, budućnost evropske automobilske industrije mogla bi da zavisi upravo od odluka koje se donose danas, a koje će oblikovati tržište vozila tokom narednih decenija.
