Iako je za nas novo povrće, već ga lagano nalazimo na pijacama i u marketima.
Blagotvornog dejstva na organizam i nisko-kalorična, špargla je idealno povrće. Pored toga, atraktivan je i unosan biznis jer vam može doneti odličnu zaradu. Sa jednog hektara špargle profitabilnost može biti od 15 do 20 hiljada evra godišnje
Špargla je sezonsko povrće koje se bere u maju i junu. Iako je bela špargla popularnija u Evropi, zelena ima veću hranljivu vrednost. Špargla se posebno ceni kao dijetalno povrće, a može biti korisna i za dijabetičare.
Morfološki, špargla je trajnica s životnim vekom od 15 ili više godina. Ima sposobnost mirovanja u nepovoljnim uslovima i obnavljanja nadzemnih delova.
Uprkos svim pozitivnim stranama, u Srbiji se retko gaji, iako je podneblje dobro za njen uzgoj. O tome je za Agroklub posvedočio i Dragomir Ivanović, poljoprivrednik koji se uverio u njenu isplativost.
Iako je je u Evropi poznato koliko je uzgoj špargle isplativ posao, na srpskom tržištu nema velikih proizvođača.
“Ako vam kažem, da bi sa hektara špargle profitabilnost bila od 15 do 20 hiljada evra godišnje, da pritom ona traje do 20 godina kao voćka i da je jedini veliki posao borba protiv korova i berba, onda zaista nema razloga da se špargla ne gaji u velikim količinama, naglašava poljoprivrednik Dragomir Ivanović iz Banatskog Brestovca za Agroklub.
On je pre 12 godina rešio da ode iz Beograda i vrati se prirodi. Preselio se u Banatski Brestovac i počeo da se bavi poljoprivredom. Rešio je da gaji više biljnih kultura, pre svega za potrebe prehrane svoje porodice.
Kaže da mu je ideja bila da gaji zdravo povrće, neprskano i odgajeno njegovom rukom. Iz sezone u sezonu je menjao kulture na imanju.
“Krenuo sam sa biljkama koje su ređe. Recimo, od voća jošta, godži, od povrća – tomatilo i špargle”, kaže on.
Njegova miljenica je špargla, za koju kaže da od nje može da se napravi jedna dobra priča u Srbiji.
Kako navodi, mi u Srbiji imamo idealne uslove za uzgoj špargle.
“Imamo dobru zemlju, dovoljnu količinu padavina, prave temperature za njen uzgoj i nemamo previše hladne zime koje bi je oštetile. Pritom je špargla, sama po sebi, veoma otporna biljka. Moja špargla je izdržala temperaturu od -24 stepena, a izdržala je i temperaturu od +42 stepena. Dobro podnosi grad jer on gotovo da ne može da je uništi”, navodi Dragomir.
Izuzetna isplativost
Prema Dragomirovim rečima, špargla je sa ekonomskog aspekta veoma isplativa biljka.
“Stiže prva u proleće, znači, na našem prostoru, bere se od početka aprila do kraja maja. Period berbe traje od 60 do 80 dana. To je period kad drugo povrće maltene nije stiglo ni iz plastenika. Zbog visoke cene na tržištu, njena cena u mega-marketima je od 10 do 15 evra po kilogramu. Nije teško ostvariti cenu, kupaca ima. To je biljka koja vam daje dobar finansijski rezultat, a sa druge strane, vi već od kraja maja imate slobodnu radnu snagu za druge poslove, jer oko nje, do zime nema mnogo posla“, priča ovaj poljoprivrednik.
On kaže da posao oko špargle jeste prihrana u proleće i u jesen, u zimu da se ukloni stara paprat koja će se osušiti, eventualno da se malo zagrne zemljom radi zaštite i to je sve.
“U proleće je borba protiv korova. Na malom gazdinstvu ona može da se radi mehaničkim putem- plevljenjem i okopavanjem, dok na većem prostoru verovatno mora da se primenjuje određena hemija, upotrebom herbicida”, pojašnjava on.
Dragomir prodaje sadnice špargle i trudi se da ih proizvodi tokom cele godine.
