Kupovina polovnog automobila često predstavlja kompromis između budžeta i željenog kvaliteta, ali jedan detalj može značajno promeniti stvarnu vrednost vozila. Reč je o manipulaciji kilometraže, praksi koja i dalje predstavlja jedan od najčešćih oblika prevare na tržištu polovnih automobila.
Kupci zbog toga neretko plaćaju znatno više nego što automobil zaista vredi, a dodatni troškovi pojavljuju se tek nakon kupovine. Stručnjaci zato upozoravaju da provera istorije vozila postaje gotovo neizostavan korak pre zaključenja kupoprodaje.
Najnovija analiza kompanije za obradu podataka o vozilima carVertical pokazuje da kupci u Srbiji u proseku izdvajaju 9,3 odsto više novca za automobile kojima je vraćena kilometraža. Takva razlika može predstavljati ozbiljan finansijski gubitak, posebno kod skupljih modela. Osim preplaćenog vozila, novi vlasnici često nasleđuju i veće troškove održavanja. Upravo zato stručnjaci pozivaju na dodatni oprez prilikom kupovine polovnjaka.
Manipulisanje podacima sa brojača kilometara stvara utisak da je automobil manje korišćen i bolje očuvan nego što zaista jeste. Takva praksa može uticati ne samo na cenu, već i na procenu stanja motora, menjača, oslanjanja i drugih važnih sklopova. Posledice se često otkrivaju tek nakon određenog vremena provedenog za volanom.
Kupci često plaćaju više od realne vrednosti
Prema rezultatima istraživanja, automobil koji je oglašen za 20.000 evra mogao bi, ukoliko mu je kilometraža vraćena, realno da vredi približno 18.300 evra. Razlika od gotovo deset odsto pokazuje koliko manipulacija može uticati na tržišnu cenu vozila. Kupac u tom slučaju ne dobija ono što je očekivao, već automobil čije je stvarno stanje prikriveno. Finansijski gubitak zato počinje već u trenutku kupovine.
Podaci pokazuju da je među vozilima proverenim u Srbiji 3,9 odsto imalo izmenjene podatke o pređenoj kilometraži. U proseku je sa brojača uklonjeno oko 53.500 kilometara, što predstavlja značajno odstupanje od stvarnog stanja. Takva razlika može promeniti procenu istrošenosti brojnih mehaničkih komponenti. Istovremeno povećava rizik od neplaniranih popravki.
Na prvi pogled automobil može izgledati očuvano, posebno ako je dobro pripremljen za prodaju. Međutim, stvarna kilometraža često otkriva koliko su pojedini delovi zaista korišćeni. Upravo zbog toga broj pređenih kilometara predstavlja jedan od najvažnijih pokazatelja prilikom procene vrednosti polovnog vozila. Njegova manipulacija dovodi kupce u zabludu.
Posledice se vide tek nakon kupovine
Lažirani podaci o kilometraži ne utiču samo na cenu automobila, već i na troškove koji dolaze kasnije. Vozilo koje izgleda manje korišćeno može ubrzo zahtevati zamenu skupih delova ili ozbiljnije mehaničke intervencije. Takvi kvarovi često predstavljaju neprijatno iznenađenje za novog vlasnika. U mnogim slučajevima ukupni troškovi premaše početnu uštedu ostvarenu kupovinom polovnjaka.
Dodatni problem predstavlja bezbednost u saobraćaju. Ako servisni intervali nisu usklađeni sa stvarnim brojem pređenih kilometara, određeni delovi mogu ostati u upotrebi duže nego što je preporučeno. To povećava mogućnost kvarova tokom vožnje. Redovno održavanje zato zavisi od tačnih podataka o eksploataciji vozila.
Stručnjaci savetuju da kupci, pored vizuelnog pregleda, obavezno provere servisnu istoriju, dokumentaciju i dostupne baze podataka o vozilu. Takve provere mogu pomoći u otkrivanju nepravilnosti koje nisu vidljive na prvi pogled. Ulaganje u detaljnu proveru često je znatno manje od troškova koji mogu nastati nakon kupovine automobila sa prikrivenim manama.
Problem prisutan širom Evrope
Istraživanje nije obuhvatilo samo Srbiju, već ukupno 18 evropskih zemalja, što pokazuje da je manipulacija kilometražom međunarodni problem. Analiza je zasnovana na izveštajima o istoriji vozila koje su korisnici kupovali u periodu od aprila 2025. do marta 2026. godine. Dobijeni podaci ukazuju da se slični obrasci pojavljuju na različitim tržištima polovnih automobila. Razlikuje se jedino obim finansijskih posledica.
Najizraženije povećanje cena vozila sa vraćenom kilometražom zabeleženo je u Nemačkoj. Tamo takvi automobili, prema rezultatima istraživanja, u proseku koštaju čak 49,3 odsto više od njihove stvarne vrednosti. Ovaj podatak pokazuje koliko ozbiljne posledice manipulacija može imati na tržište. Istovremeno potvrđuje da nijedno tržište nije potpuno zaštićeno od ovakvih prevara.
Sve veća dostupnost digitalnih baza podataka i servisa za proveru istorije vozila poslednjih godina daje kupcima više mogućnosti da donesu informisanu odluku. Ipak, stručnjaci upozoravaju da ni jedna pojedinačna provera nije dovoljna sama po sebi. Kombinacija tehničkog pregleda, dokumentacije i pouzdanih podataka ostaje najbolja zaštita od kupovine automobila čija je stvarna istorija namerno prikrivena.
