Teški uslovi, nepouzdane cene i sve starija radna snaga – ovogodišnja sezona berbe malina u lozničkom kraju počinje sa više briga nego nade.
Na teritoriji Loznice, Malog Zvornika, Krupnja i Ljubovije, koje pokriva stručna služba “Poljosaveta”, stanje u malinjacima ove godine ne uliva optimizam. Prema rečima Zlatice Krsmanović, diplomiranog inženjera voćarstva iz ove ustanove, očekuje se da će prosečan prinos biti tek oko tri tone po hektaru, dok je prošle godine iznosio između pet i šest tona.
„Veliki broj zasada je u lošem stanju. Suša iz prethodne godine je već desetkovala useve bez navodnjavanja, a ovog proleća su ih dodatno oštetili hladni vetrovi i niske temperature, naročito u višim predelima. Ove godine ćemo imati prepolovljene prinose“, izjavila je Krsmanović za Kurir.
Kvalitet zavisi od ulaganja
Iako je berba već počela u pojedinim selima oko Loznice, stanje se drastično razlikuje od zasada do zasada. Tamo gde su primenjene sve potrebne agrotehničke mere, gde postoji sistem za navodnjavanje i zaštita protiv vremenskih nepogoda, rod je dobar i kvalitetan. Međutim, u malinjacima gde su takve mere izostale, proizvođači teško da će izvući i jednu tonu po hektaru.
„Bez ozbiljnog pristupa proizvodnji, u ovakvim klimatskim uslovima nema rezultata. Potrebna je analiza zemljišta, pravilan izbor parcele, pažljivo planiranje i osluškivanje saveta struke“, naglašava Krsmanović i dodaje da se malina već godinama gaji na oko dve hiljade hektara u ovom delu zapadne Srbije.
Cena je večita nepoznanica
Jedan od najvećih problema ostaje neizvesna otkupna cena. Trenutno se malina prodaje privatnim kupcima po ceni od 500 dinara za kilogram, ali je to roba koja ide direktno u zamrzivače pojedinaca. Organizovani otkup još uvek nije definisan.
„Proizvođači bi bili zadovoljni cenom između 400 i 450 dinara, ali nemamo zvanične podatke. Sve je još neizvesno,“ kaže Krsmanović.
Radna snaga stari, problemi ostaju
Još jedan izazov jeste nedostatak mlađe radne snage. Berači se i ove godine plaćaju od 4.000 do 4.500 dinara dnevno, ali su to uglavnom ljudi stariji od 50 i 60 godina. Sve je teže pronaći radnike spremne da uđu u malinjak.
„Bez podmlađivanja radne snage, pitanje je koliko će ova proizvodnja moći da opstane u narednim godinama,“ komentariše jedan lokalni proizvođač iz Krupnja.
Kupina otpornija, borovnica obećava
Za razliku od maline, kupina je u znatno boljem stanju. Ova voćka se lakše nosi sa klimatskim izazovima i pokazala je veću otpornost. Iako se još uvek ne zna otkupna cena, proizvođači se nadaju boljoj situaciji.
Borovnica, s druge strane, najavljuje dobru sezonu. Savremeni zasadi, koji se sve više šire u ovom regionu, uveli su naprednu tehnologiju i kompletnu agrotehniku. „Očekujemo dobar rod, a prema nezvaničnim informacijama, i cena bi mogla biti zadovoljavajuća,“ navode proizvođači.
Treba li Srbija sistemski da reši podršku malinarima?
Ovakva sezona još jednom otvara pitanje: da li Srbija treba da uvede organizovaniji i sistemski pristup zaštiti proizvodnje maline, jedne od najvažnijih izvoznih kultura? Klimatske promene su sve intenzivnije, a mali proizvođači često prepušteni sami sebi.
U vremenu kada klimatske nepogode, cene inputa i nesigurna otkupna politika diktiraju sudbinu sela – malina, simbol srpskog izvoza, klizi nizbrdo.
