Rast cena mlečnih proizvoda na svetskom tržištu ponovo otvara pitanje koliko će se pritisak preliti na proizvođače i potrošače u Evropi, ali i u Srbiji. Na poslednjoj aukciji Global Dairy Trade indeks je porastao 2,3 odsto, što predstavlja najizraženiji rast na jednom trgovanju od marta. Prosečna cena proizvoda dostigla je 3.873 dolara po toni, dok su pojedine kategorije zabeležile znatno veća poskupljenja.
Najviše su porasle cene obranog mleka u prahu i mocarele, dok su maslac i bezvodna mlečna mast pojeftinili. Takva kretanja pokazuju da tržište trenutno ne reaguje jednako na sve mlečne proizvode, već da na cenu utiču zalihe, potražnja, struktura proizvodnje i vremenski uslovi. Za Srbiju je posebno važno šta se događa u Evropi, jer domaće tržište nije izolovano od promena cena stočne hrane, uvoznih proizvoda i troškova proizvodnje.
Vrućine pritiskaju proizvođače širom Evrope
Visoke temperature i suša postaju jedan od najvećih rizika za evropsku mlečnu industriju. Kada pašnjaci gube vlagu, proizvođači sve ranije počinju da koriste zalihe hrane namenjene hladnijem delu godine. Time se povećava trošak proizvodnje, dok istovremeno ostaje neizvesno koliko će hrane biti dostupno u narednim mesecima. Problem nije samo trenutna količina mleka, već sposobnost farmi da održe proizvodnju kada vremenski uslovi potraju.
Toplotni stres može dodatno uticati na mlečna grla, posebno kada visoke temperature prate nedostatak vode i kvalitetne hrane. U takvim okolnostima proizvodnja može da uspori baš u trenutku kada tržište pokušava da nadoknadi manjak. Posledice se ne pojavljuju nužno odmah na policama, jer prerađivači raspolažu zalihama i ugovorenim količinama. Ipak, dugotrajniji poremećaji mogu postepeno podići troškove kroz čitav lanac, od farme do trgovine.
Na poslednjoj aukciji punomasno mleko u prahu poskupelo je 3 odsto, na 3.591 dolar po toni, dok je obrano mleko u prahu skočilo 7,6 odsto. Mocarela je poskupela 6,1 odsto, laktoza 3,2 odsto, a čedar 0,6 odsto. Nasuprot tome, maslac je pojeftinio 2 odsto, dok je bezvodna mlečna mast pala 6 odsto. Razlika između ovih kategorija pokazuje da rast cena mleka nije jedinstven proces, već rezultat različitih odnosa ponude i potražnje.
Šta rast svetskih cena znači za Srbiju
Za domaće proizvođače kretanja na međunarodnom tržištu mogu biti važna, ali se svetska cena mleka ne prenosi automatski na cenu u Srbiji. Na domaće tržište utiču otkupna cena sirovog mleka, troškovi stočne hrane, energenata, goriva, ambalaže i rada, kao i domaća ponuda i potražnja. Veliku ulogu imaju i uvoz i izvoz mlečnih proizvoda, jer mogu promeniti pritisak na domaće prerađivače i trgovce. Zbog toga poskupljenje na globalnoj aukciji predstavlja signal, a ne direktnu prognozu cene u prodavnicama.
Srpski proizvođači dodatno zavise od vremenskih uslova u sopstvenim regionima. Dugački toplotni talasi mogu smanjiti prinose kukuruza, lucerke i drugih kultura koje se koriste u ishrani stoke, čime se povećava trošak po litru proizvedenog mleka. Ako se takva situacija poklopi sa rastom cena hrane na međunarodnom tržištu, pritisak na farme može postati još izraženiji. Za manje proizvođače, kojima su troškovi hrane jedan od najvećih izdataka, takve promene mogu imati posebno veliki značaj.
U Srbiji se zato efekti globalnog tržišta najpre mogu osetiti kroz troškove proizvodnje i dostupnost određenih mlečnih proizvoda, a tek potom kroz krajnje cene. Posebno su važna kretanja kod mleka u prahu i sireva, jer se ovi proizvodi intenzivno koriste u prehrambenoj industriji. Ako uvozna roba poskupi, domaći prerađivači dobijaju drugačiji prostor za formiranje cena, ali to ne znači da će svaki proizvod odmah poskupeti istim procentom. Razlika između svetske berzanske cene i cene na polici zato može biti značajna.
Kina ponovo može promeniti odnos ponude i potražnje
Jedan od ključnih faktora za naredni period biće ponašanje kineskog tržišta. Kina ostaje jedan od najvećih kupaca mlečnih proizvoda na svetu, a njena domaća proizvodnja sirovog mleka nalazi se pod pritiskom smanjenja broja grla. Istovremeno, procene ukazuju na značajno smanjenje domaćih zaliha obranog mleka u prahu. Ako se uvozna potražnja dodatno poveća, međunarodno tržište moglo bi da dobije novi snažan podsticaj.
Na poslednjoj aukciji Kina je preuzela 46 odsto ponuđenih količina mleka u prahu, mlečnih masti i laktoze. Takva aktivnost velikog kupca može relativno brzo promeniti ravnotežu na tržištu. Kada se kupci takmiče za ograničene količine proizvoda, pritisak na cene raste, naročito ako proizvodnja istovremeno trpi zbog vremenskih prilika. Zbog toga će kineska potražnja biti jedan od pokazatelja koje će proizvođači i prerađivači pažljivo pratiti.
Situacija nije ista u svim delovima sveta. Novi Zeland trenutno ima povoljnije uslove za proizvodnju, uz dobre pašnjake i odgovarajuće zalihe hrane, što može ublažiti deo pritiska na globalnu ponudu. Međutim, vremenske prognoze i potencijalni razvoj klimatskih fenomena mogu brzo promeniti sliku. Za tržište mleka presudna je kombinacija nekoliko faktora koji se menjaju istovremeno, zbog čega je dugoročnu cenu teško precizno predvideti.
Naredni meseci biće važni i za domaće tržište
Za Srbiju će posebno značajno biti kako će se evropske vremenske prilike odraziti na proizvodnju i troškove hrane za stoku. Ako suša potraje, evropski proizvođači mogli bi da povećaju potrošnju postojećih zaliha, dok bi novi problemi sa stočnom hranom mogli dodatno podići troškove. Istovremeno, slabija proizvodnja u pojedinim zemljama može povećati potrebu za uvozom. Takav scenario bi posredno mogao uticati i na regionalno tržište mlečnih proizvoda.
Ipak, domaće cene neće zavisiti samo od svetskih aukcija. Na njih će uticati domaća proizvodnja mleka, politika otkupa, troškovi poljoprivrednika i stanje u maloprodaji. Ako domaća ponuda ostane stabilna, međunarodni rast može biti delimično ublažen. Ukoliko se, međutim, globalni rast cena poklopi sa većim domaćim troškovima i slabijom proizvodnjom, prostor za dodatni pritisak na cene biće veći.
Zato se poslednja aukcija ne može posmatrati kao najava jednog velikog i neposrednog poskupljenja u Srbiji. Ona pre pokazuje da se mlečno tržište ponovo približava tački u kojoj vremenske prilike, zalihe i potražnja počinju snažnije da određuju cenu. Za proizvođače će naredni period biti važan zbog troškova hrane i očuvanja proizvodnje, dok će potrošači posledice eventualnih promena najpre primetiti kod pojedinih sireva i prerađenih proizvoda. Kako se leto završava, upravo će odnos evropske ponude, kineske potražnje i vremenskih uslova odrediti koliko će ovaj talas rasta imati dugoročan efekat.
